Leonid Šejka

Објављено од стране Белатукадруз јун 3, 2009 · Оставите коментар 

 

PRVA SVETLOST

 

 

To je bila svetlost

bez izvora, bez pravca

svetlost potpuna

ni od koga viđena

sama sobom obasjana

jer ničeg ne beše

da bude od nje osvetljeno

nije bilo mesta

odakle bi se pomerila

i dokle bi došla

nije bilo ničeg

što bi je odbilo ili upilo

i ničeg što bi je rasipalo

bila je to svetlost

sa mrakom pomešana

jedno od drugog još neodvojeno

to je bilo sve

u potpunosti ničeg

sve koje sadržavaše bilo šta

ali ne i sastavljeno od svega

to je bilo nešto Jedno

još nikad nepodeljeno

još nikad nesastavljeno

 i svaka duša upućena Bogu

oseća se kao deo od Celine otkinut

i zato ponovo ka tome celom teži.

 

POSLEDNJI ZAPIS

 

Đubrište je za mene imalo

značaj prelaznog iskušenja

moderne umetnosti ; s time je

moderna umetnost za mene

završena.

Kada bih se vratio životu

(životnoj snazi ) slikao bih

onako kako slikanje pruža

najviše radosti

po uzoru na stare majstore

po cenu toga da ne budem

originalan

mislim na slike sa značenjem

sada odlazeći poručujem svima

koji ovo slede da nastave ne

bojeći se rizika.

Slikanje je oblik molitve.

 

LEONID ŠEJKA (1932 – 1970) . Slikar, pesnik, alhemičar. Izuzetna ličnost. Legenda za života. NJegova poezija je postala dostupna čitaocima posthumno… – Ovde je izabrano samo ponešto iz zaostavštine Leonida Šejke. Preliminarni izbor tekstova Leonida Šejke je bio petostruko veći, od ovog…

Verovatno, bez Šejke ne bi ni bilo ove antologije, ovakve. Šejka je tipični Feniks : prineo je samog sebe na lomaču i spalio, da bi se rodio iz svog pepela, još lepši i mlađi…

(Kraj)

Објављено под Антологија ФЕНИКС