Marija Čudina

cudina_sejka 20

 

Čudina i Leonid Šejka

 

Iz UNUTRAŠNJEG BESTIJARIJUMA

V

Računam na to da će mnogi promatrači

neba zvjezdanog odjednom imati dojam

da na njih padaju gusta krzna zvjerinja.

A i poneki djelić srca, roga, repa i kopita.

Vladimire, pouzdajem se u srodnost Tvojih

priviđenja s mojim fantazijama i vjerujem –

oblikovati će se čaroban prizor strave.

Jedino nedostojan neće povjerovati

u zbilju toga prikazanja koje ćeš Ti,

služeći se dvostrukim ogledalima

i oštrom iglom,

predočiti svijetu kao čistu grafiku.

VI

Životinje što napuštaju šumsko – svemirske

putanje, da bi se uselile u jedan

imaginarni zoološki vrt,

izluđuju već od strasti da se okupe

u veličanstvenom krateru čovječjeg meteža.

I pomišljaju na umnožavanje svojih odraza.

To je zavodljivo čak i za čovjeka

kojemu je sada najviše cilj čudovišno

nestajanje u životinjskim dusima.

Zbog toga i traže jedinstvenu točku

što je označena na dnu čistog lista papira.

Ta točka u svojoj unutrašnjosti

spiralna i piramidalna blago se odaziva

na misao koja čezne za mišlju Ilije Savića,

savršenim blizancem jedne TAČKE

izlučene iz spisa Leibnitza.

VII

Zatvorena narav Bestijarijuma je takva

da svi opiti vršeni uz pomoć silne imaginacije

prikazuju nam nešto vatreno, kuglasta oblika

što se odjednom kreće u više paralele – to je

ta jednostavna crta u geomeriji postojanja.

Ali – živ je i ONAJ što se malo pouzdaje

u jednostavnost paralelizma.

NJegov imaginarni Bestijarijum

u središtu kojega se koncentriraju

krvožedne opsesije, crtežima asimetričnim

bogato zakrivljenim je obilježen.

I zelena krv što će teći iz tjemena poete,

također će icrtavati različite crte,

vijuge, spirale, strjelice i točkice

kao oaze zamornih putanja te lijene tekućine.

A jedan Stub soli, mitska pojava,

mora nam objasniti suštinu užasne,

neprivlačne žudnje.

To je ona žudnja, Vladimire, što se vidi

kao svjetlucava točka na vrhu nesavladivih

stepenica. A na najvišoj točci koju ćemo dostići

očekujemo urlik bola svijesti životinjske.

XIV

Tek je na kraju otvoreno Treće oko

koje smo u tami zadržavali. Ono sada zuri

u dubinu vira što se sumanuto kovitla

među stanovnicima Bestijarijuma.

Ako se ti, Vladimire, zagledaš u zjenicu

tog ponornog oka, vidjet ćeš samo sliku

brze konjske trke i strijelu

što slijedi pravac konjskog kretanja.

Tvoja je ruka nategla strijelin luk.

Ti misliš da nisi bio naoružan tog časa.

 

A ipak je u Tvojoj ruci još uvijek

sačuvana energija skokovitog odapinjanja strijele

u mirnu mrežnicu tek probuđenog oka.

Nastoj zato da mu dadeš oblik dostojan

imaginarnih očiju praživotinja koje se

vremenskim hodom unazad

približavaju nama.

Jedna spirala što imitira zamišljenu

piramidu dosta jasno prikazuje

taj nečujan hod. A piramida će se samoizgraditi

tek onda kada budemo mogli

objasniti đudljivost vremena.

Ili je dovoljno ako zamislimo

da je to neophodno kruženje čestica

koje nisu stvorene za mirovanje.

Čak je i Treće oko kružeće i vrteće

u svojoj blijedoj tvari.

Ta tvar je nevidljiva i neobjašnjiva.

Sluti jedino na budućnost i zmije

koja lako savitljiva i puzeća

u pijesku ispisuje jednu grafiku za nas.

(Iz poetike o bestijarijumu)

 

MARIJA ČUDINA(1937 – 1986) . Pesnik, prozaist. Knjige poezije : Nestvarne devojčice (1959), Paralelni vulkani (1982) …

Advertisements

Једно мишљење на „Marija Čudina

  1. Повратни пинг: Марија ЧУДИНА « Опало лишће

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s