PISMA JEDNOG PRISTALICE DUHU PREORAČU I ODGOVORI
Tvoj čas je, Preoraču. Već nadglednici nastrojenja
razroko bulje u vrv glasova, a intelektualci
čilo raspravljaju o „pragu trpnje“.
Znam, prvima je tolika pošast naprosto bezukusna
a drugima je , pre svega, do spektakla.
Ipak, i najveća durašnost ( njihova reč)
mora imati granica. Redaratore.
Kako se uzme, štovani sledovatelju.
Oligarsi su i sami iznenađeni izdašnošću puka,
a bezopasnošću puteva i naravi
hvale se još od vremena akermanskog traktata.
Doista, u teškim vremenima, kao da dolazi
do još tešnjeg prianjanja za ono što je.
I trpke nežnosti prema tom prianjanju, Redaratore.
Oni to znaju. Samoočuv je celo njihovo znanje,
a probitačnost i sila sav njihov rečnik.
Oni su (oslušni ugušćavanje otrova u ovoj zamenici)
oni su potpuno izblamirali lepi pojam vlasti
i mnim da je varakanje podstreka i ustuka pogibeljno.
Ne znam, nestrpljivi sledovatelju.
Čas nastajućeg u nestajućem zametno je odrediti.
A možda su oni u tajnoj suložničkoj vezi?
Niko izvesno ne zna kud sve to vodi.
Naposletku, kroz stanovnike Mezije, kao i kroz druge narode,
prolazi tetiva luka
čiji su krajevi poguba i počelo.
PESMA Ž. PAVLOVIĆA NA ZLATIBORU 1941.
Osim u malim
– ne mogu drukčije –
gutljajima
primati svet.
U prostoru, u prodolu…
U toplo ugnuće ne dopire svanuće.
U brvnari
zidni sat.
Ne broj
nego pramen
otkucaja njegovih
unosim u sebe.
Prisenke straha
oko klatna
vičnim otklanja disanjem.
Ne zrakast broj
nego runo otkucaja
primam u sebe
U prodolu, u podbelu!
U toplo ulegnuće kaplje smaknuće!
* * *
U skitnji svetačkoj prođosmo pored
mogile njihovog vrhovnika. Pusta su sad
njegova obitavališta, ostrva i jezera.
Svoje velike izume u našim glavama domišlja.
Pesnici ozbiljno sumnjaju u napore budućih majki.
A kraj njegove mogile ne prestaje
počasni hod provincije.
Pomama oktopoda. Novi poredak njegovih krakova.
A mogila u ružičnjaku. Rđav ukus i u poslednjoj želji.
Odustajanje od napora mašte. oporuka bezdarja.
Nadmoćna istrajnost banalnosti.
I otužno i kužno.
NJihovi oblici izvesnosti nisu naši.
Ali, zar nijedan drugi?
pogledi ovde nemaju upora u sebi, lome se
pre razgora. I u njima te gubim.
Obazirući se krijem u bašti tovar noći.
Sablasno umeće. Senovit napor.
Poklonjenje mrtvom vođi svakako je međučin. Zaslon.
Iza vreve zavtnog pojanja krakovi oktopoda
istražuju nove figure… No o drugom je reč.
O gospodarskoj moći jedne mere. Koja se, podatna,
brzo razmnožava. koja istrajava po nekim tajnim
zakonima opstanka. U kojoj se sve izjednačava,
lasno zamenjuje. U njoj te gubim. Nepovratnije
nego tri vode, devet svetlosti.
Počasni hod provincije. Trube bez sjaja i pevanje ulično
o zemlji, kažu, tvojoj. Baci, ipak, šaku sitnine. I za mene.
Zver onu s dlakom na stomaku izlizanom neguj.
Izjednači me s odsutnim i dolazećim. Odskora.
Podredi njenim načinima. Privremenom, misliš, pristanku.
Lagano otamnjenje
od onog što je bilo do nebilog.
MIODRAG STANISAVLJEVIĆ (1941. – ). Pesnik, dramski
pisac, prevodilac. Jedan od izuzetnih, tvorac novih ritmova…
Knjige poezije : Pesme. Pisma Aleksandra Roša (1965), Pesme s
putovanja i druge (1969), Knjiga senki (1974), Slike i saglasja
(1980), Novi ritmovi I – II (1984), koja je objavljena u piščevom
izdanju.
MIODRAG STANISAVLJEVIĆ (1941. – ). Pesnik, dramski
pisac, prevodilac. Jedan od izuzetnih, tvorac novih ritmova…
Knjige poezije : Pesme. Pisma Aleksandra Roša (1965), Pesme s
putovanja i druge (1969), Knjiga senki (1974), Slike i saglasja
(1980), Novi ritmovi I – II (1984), koja je objavljena u piščevom
izdanju.
ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ 