Prateća beleška ili jebo nas Parmenid! / Radivoj Šajtinac

Izvesni a u ovim receptivnim pustarama veoma čitan i timaren P.Kueljo izvoleo se olakšati izjavom da je Džojs slab i dosadan pisac.
Izvesni univerzitetski štićenik A.Jerkov, nadrdano elokventan poručio svima živima koji još pišu oko njega da mu se sklanjaju ispred očiju.
Lepa histerija mentalnog diskontinuiteta.Mediji balave, poslužitelji uriniraju od sreće,poblikum jedva sastavlja kraj s krajem od haosa  ovde gde je svaka dogovorno burazerska estetika moguća , u ovoj Stradiji gde  svaka polupismena skalamerija delje i nanosi prozni mulj i  stogove,u velikom dijapazonu,od sofisticirane dosade do štebersko- žanrovskog funkcionalizma,kritičari u knjizi pesnika pronalaze povod za onanističku polemiku,tipa, ko je od njih trojice, pesnik,kritičar i kritičar u pravu oko datuma Parmenidovog  odsustva iz staničnog klozeta na putu  za Stragiru.
Najzad,prati  se, čati,nagrađuje i  prosleđuje  poezija tematske, stilske i ine „nepretencioznoti“,ona nalik na vezbe iz poznavanja starog gradiva,reciklaže tradicije i kanona o njoj,poosibljene verzije slika,prilika  i arhivistike, s jedne strane a s druge model totalne destrukcije, slem mucanja  i ritmičko reep- klozetarenje, izopačenje verističkog ,gadljiva konstrukcija  šatrovačke fenomenologije.
Oveštali kritičar i prof .jedan,.  analizirajući pesmu nalazi za shodno da naglasi svoj ne čitajući  već kvazimetodološki zaključak, lirski  odlomak posvećen pojmovima je,kao, zasut viškom retoričkog nanosa,,Ene !To što pesnik nudi pesmom jeste grumen i  prstohvat znakova i međuznakova, s asocijativnim česticama logičke okoline, cetka  s uhvačenim kamenčićima u ruci prebirajućeg ispirača zlata.
Taj prethodni,metatekstualni status pesme ,taj kardinalni spoj funkcionalnog i nefikcionalnog,plemenitog,traženog u Nameri a pronađenog u Slučaju,to je ključna razlika između  Pesnika i onoga ko to nije.
I,zato kog bi đavola tražio  u tom toaletu na putu za Stragiru,septičku jamu poezije običnog života, funkcinalne kongruencije i perforirane  na opštim mestima analize,
Doručkom za  skolastički spiritizam i terapijom za sujete okeanskoh motiva, uostalom eto vam moje pesme,nudim vam i krupno i sitno, i bitno i prateće i faktičko i višesmisleno  samo ne vodokotlić samobjašnjenja.
Očajnički se trudeći da sve izvedem bez citata, negirajući hendikep metaforičkog jezika,bez lažnog drhtanja pred filozofijom koja ulazi u sferu analize i autopoetike s predestinirnim normativizmom.

Advertisements