Поштовани господине Александре Лукићу!
Пратим Ваш лист „Браничево“ већ дуже време. Он се издваја од свих листова на књижевној сцени. Осим „Браничева“ читам редовно: „Градину“, „Поља“, „Траг“, „Кораке“, „Улазницу“, „Златну греду“, „Багдалу“, „Источник“, „Зору“, „Летопис Матице српске“, „Савременик“, „Свеске“, неколико београдских часописа и сомборски књижевни часопис.
„Браничево“ се издваја по активном односу према књижевној стварности у нас. У броју 3-4 чак сте позвали велики број писаца из свих средина из Србије на активну сарадњу на пољу лустрације.
Последњи број „Браничева“ под насловом „Парадокс књижевне лустрације“ отворио је Пандорину кутију. Готово сам сигуран да Вам се неће јавити значајан део књижевних стваралаца да учествује у расправи о овој теми. Предубоко су многи зашли у моралну корупцију да би се сада одрекли пређеног пута, посутог цвећем и пеленом. Ту повратка нема, нити ће га бити задуго. Грчевито се они држе стечених позиција на књижевној клацкалици. И након двадесет година још увек, наступају они на разним промоцијама и трибинама с „дугачким брадама“ и у виду скривених алузија и симбола понављају своје мантре. Да ствар буде комичнија и трагичнија и њихов подмладак с факултета, подмладак асистената и млађих професора цитира Маркса, Енгелса и Лењина и њихове ставове о књижевности.
У будућности као и сада биће лековити критички текстови који ће ићи трагом писања Мирослава Лукића, Маринка Арсића Ивкова, Предрага Чудића и других, ретких. Доћи ће млади, неоптерећени и већи, гладни знања и истине, јер постоји божанска промисао која зове. Одазваће се будући. Од прошлих времена и апологетске књижевности остаће само талог највреднијег; остало ће ићи у заборав, какав се већ дешава делима Оскара Давича, Бранка Ћопића, Добрице Ћосића, Мире Алечковић, Добрице Ерића и многих других писаца.
Хвале је вредна студија Мирослава Лукића, објављена у „Браничеву“ број 5-6/2011. Тај текст они неће моћи прочитати. Разболеће се од повређене сујете. Тај текст разголићује до крајњих граница једну велику лаж и превару. Но, то је лековито. Једино, то тешко продире у шире читалачке слојеве, а они који знају за појаву студије ћуте као заливени, чудом се чудећи. Ако се ова тема негде, успут, и спомене, људи слушају, климају главом и не верују својим ушима. Још увек је у већини душа наших људи атеистички, дехристијанизирани, комунистички дух.
Кад ће доћи до духовне обнове, тешко је предвидети. Но, ако се не крене, никад се неће стићи. Стићи до духовног прочишћења и оздрављења. То ће бити најтеже, јер су наслаге дебеле и вишеслојне. Али стићи ће се. Стићи ће се до хришћанске етике и Богочовека који осећа људску, земаљску али и космичку вертикалу у којој царује љубав а не смрт луциферски мрак.
***
Поштовани господине Александре и Мирославе Лукићу, јесте ли ви браћа по перу или по мајци и оцу?
Шаљем вам своје књиге новела на читање и даље размишљање као знак за вашу храброст, стручност и неуморан рад на пољу савремене књижевности.
Људи не разумеју да се свеопшти дух народа храни идејама из књижевних речи и дела. И све дотле док не очистимо Аугијеве штале од идеолошког и некњижевног шкарта неће доћи до очишћења мисли и осећања сваког појединца и друштва у целини. То нам је давно назначио Хегел у својој Фeноменологији духа. Превише се тога у последњих педесет година наталожило, превише приземног и фалш да би могло доћи до наглог прочишћења.
Рађање Нове критике биће најбољи одговор за наметнуту, бирократску, наручену књижевност. Илустративни су за то примери интерпретација песама Р. Нога у критици: „Награило у босанском лонцу“ Предрага Чудића или део чланка Маринка Арсића Ивкова: „Корени НИН-ове награде“, у којој само даје нелогичности и исфорсираности језика у описима ликова у „Коренима“, за који је Ћосић добио НИН-ову награду.
***
Са својих 76 година сигурно нећу бити сведок остваривања ових стремљења и лустрација. Ви, вероватно, хоћете, јер сте млађи. Тако ћете се моћи осведочити у исправност својих мисли и поступака.
Много вас поздрављам братским поздравом и желим Вам све најбоље у животу и раду. Срећно!
На крају, молио бих вас ДА МИ ПОШАЉЕТЕ ПОУЗЕЋЕМ 3 ПРИМЕРКА „БРАНИЧЕВА“, БР. 5/6, 2011, да их поклоним онима за које будем сматрао да их заслужују.
мр Срето Батрановић
Нови Сад
ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ 