Senke
Vi, senke, što sada po putima mojim
Urličete kobno, k’o s razboja hrti,
Ma vi bile kandže svih beda i smrti,
Svejedno, ja vama na belezi stojim!
Ne tresu me više oštre osti,
Ni jed zelen s vaših gubica što prska,
S vama ću u koštac , pa ma poput trska
U pritegu vašem prsnule mi kosti.
Ne, vaš pomam nema snage da me satre!
Ja sam gora gde se carske rude kriju,
I na svaki udar raspu se i biju
Iz mojijeh stena iskre zlatne vatre.
O grmenje moje zube krši vreme,
I u njemu svaka hajka lava nađe.
Još su moje snage gorda jedra lađe,
Gde prosipa zora svoje dijademe.
Mičite se s puta! Iz kaljuže ove,
Gde se oreola čovečnosti cepa,
Ja na timor idem, kuda srca lepa
Kupe se i hrle na polete nove.
Onamo, na vrhu, k’o dan jedan beo,
Ja ću s kopljem stati, ti, maglena hordo,
I k’o požar zlatan, radosno i gordo,
Na bregu lepote izgoreti ceo.
1923.
ALEKSA ŠANTIĆ ( 1868 – 1924 ). Pesnik. Knjige : PJESME (Mostar, 1891); PJESME II (1895); PJESME (1901) ; PJESME (1907) ; PJESME (SKZ, Beograd, 1911); PESME (Zagreb, 1918)…
ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ 