POŽAREVAC – Direktor Centra za kulturu u Požarevcu Aleksandar Lukić napadnut je u subotu oko 12 sati za vreme tonskih proba u Tabačkoj čaršiji uoči velikog požarevačkog karnevala, kojim su otvorene „Ljubičevske konjičke igre“.
Na Lukića je nasrnuo i nekoliko puta ga udario u glavu Nebojša M. (60), vlasnik jedne turističke angencije, zbog čega je policija protiv njega podnela prekršajnu prijavu zbog remećenja javnog reda i mira. Kako je saopšteno iz Policijske uprave Požarevac, Nebojša M. je izjavio da je tri puta udario Lukića šakom u glavu, jer mu je smetalo što su njegovi ljudi puštali preglasnu muziku sa bine.
Videti više: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:343072-Pretucen-zbog-glasne-muzike
ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ 
Грозно…грозно…
Господе боже, шта се то са нама збива!
Vladimir Jaglicic коме: Miroslavu Lukicu
прикажи детаље 09.46 (пре 2 сата(и))
Запањен сам чињеницом да је Ацу Лукића неко претукао, и то у центру Пожаревца, како стоји у чланку.
Има ли. физичких, последица? Је ли се опоравио?
И шта сад, шта даље, говорити о другим битним питањима?
Ја сам, увек, активност браће Лукића, тих даровитих и књижевно остварених људи – и поред оптерећујућих примеса приметног њиховог незадовољства због сопствене скрајнутости, као и лично-навијачког међусобног братског односа, (та неће ваљда бити један другом непријатељи!) – држао битном, из најмање два разлога. Први је њихово уверење у постојање једног затомљеног континента, паралелног у односу на свет у којем живимо, а који је дубље вредан наших најбољих напора. Други је, мени блиско осећање, „апсолутне књижевности“ која захтева немогуће, најпре од себе, затим и од наше културе у целини, онако како се то чини у богатијим културним традицијама. Њихова непомирљивост је скупа као и све оно што иза себе има добар корен духовног разлога. Кад читаш браћу Лукић, осећаш да се они, били или не у праву, боре за нешто важно. Њихов пут није друго него лична жртва, оно што нашој удембељеној, мртвачкој, „престоничној“, а заправо провинцијалној култури, вапијуће недостаје. Мислим да је њихова књижевност књижевност у битном превирању, као и књижевност (о) којој суде.
vjaglicic@gmail.com
Драги Владимире,
Александру је боље.
Не секирајте се.
Не знам како изгледа човек, ма и да је заиста у 60 години, и шта је с њим. кад својим рукама, које му дао Бог на дар, а он их диже на песника; и то зато – што неко из Центра за културу, чији је челник песник, емитује музику у част Љубичевских игара!
Драги коњи Љубичевских игара, извините.
Не замерите, у противном, то би био заиста крај света
кога познаје цивилизација, као дело човекових руку.