Antologija FENIKS

 

 

 

Antologija FENIKS: šesto, prelazno izdanje

 

 

NAPOMENA :  I ovo šesto, prelazno, ne baš strogo, internet izdanje, može biti još strožije, sažetije. Sastavljač bi bio voljan da to učini, čim bude našao izdavača. Mada u to iskreno sumnja. Ovu antologiju,  još niko do dana današnjeg nije prikazao, kritikovao, i to samo po sebi već nešto govori. Treće izdanje počinje sa tri pesme M. Bojića, što je mnogo, obzirom da Laza Kostić u toj istoj antologiji ima samo jednu pesmu. Nužno je učiniti korekcije, i one će biti učinjene u ovom elektronskom izdanju…  (M. Lukić)

 

(Iz predgovora 3. izd.)

Podsetio bih na jednu misao Lava Tolstoja:” Ko smisao u životu nalazi u duhovnom usavršavanju, ne može da veruje u smrt niti da se usavršavanje može da prekine. Ono što se usavršava ne može da se uništi, ono se samo menja”.  Ta misao je velika i upućuje na neistraženo, nepoznato i  verovatno ogromno…Uvod (u treće izdanje) 

 

Ovo izdanje posvećeno je sećanju

na dvadesetogodišnjicu smrti

Miljane Vićentijević – Lukić (1956 – 1986)

 

 

„…Ono što izvodi iz Lavirinta, to je antropološki put – „

jedini put saznanja vaseljene“.1

Napisao sam u prvom izdanju: „(…) Antologija FENIKS je,

možda, prestroga knjiga, preterano sužen izbor – ali samo na prvi pogled!”2

Možda je Antologija FENIKS, izbor koji je čini, i preširok,

s obzirom na ono što je krajnji smisao stvaralaštva?3

Ni drugo, ni ovo treće – konačno izdanje nije idealni oblik

Antologije FENIKS. To će, možda, moći da se uradi 2013. ili 2018.

godine…Ovo izdanje je selektivno, ali ne prestrogo. Možda će biti od izvesnog uticaja na pesničke generacije, koje dolaze, koje će tek doći? Biće dakako od koristi i mnogim savremenim sujetnim autorima, kojih ovde ima.

  

biblio1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

   Bilo bi korisno da neko drugi, koliko sutra ili kroz godinu – dve,

smogne snage i sastavi ono što se u srpskoj književnoj parohiji podrazumeva pod rečju protivantologija. Mada ne verujem u ozbiljnost takvog nauma. No, ipak, nije greh priželjkivati takvo nešto…

Srpska kultura i poezija 20. veka oblikovala se na Otpadu i

đubrištu, ušavši u Lavirint, iz koga je vrlo malo, vrlo malo stvaralaca

smatralo da vredi da izađe na videlo, i možda je to pošlo za rukom ( ne do kraja) samo nekolicini?…

Mali broj autora iz prvog4 i drugog5 izdanja, „otpao“ je u ovom trećem.

Kod većine autora je smanjen broj pesama. Sažimanje ovog izdanja je bilo koliko nužno, toliko i prirodno. Ono je put od Alajbegove slame prema Bogočoveku – onako kako vidi, oseća Sastavljač.

Pregledao sam brda i brda antologija srpske poezije; vrlo je malo

primera dobro urađenih antologija.6

__________

1 „Taj put pretpostavlja izuzetnu ljudsku samosvest. Samo u

samosvesti i ljudskom samoosećanju se otkrivaju božanske tajne“, kaže Berđajev.

2 Autori koji su zastupljeni u NESEBIČNOM MUZEJU, a

izostavljeni u Antologiji FENIKS, neka se ne ljute na sastavljača! Neka

porazmisle o večnoj istini mistike, od koje je čoveku i pesniku moguće sakriti

se samo u nebiće!

Neka se sete reči Hermesa Trismegista:

„Gospodar večnosti je prvi Bog, svet je – drugi, čovek – treći. Bog stvaralac

sveta i svega što on u sebi sadrži, rukovodi čitavom tom celinom i potčinjava je

rukovođenju čoveka…“

Genijalni antropološki uvidi nalaze se kod najvećih mistika –

gnostika svih vremena. Astrologija je besmrtna po dubokoj ubeđenosti da su na

čoveku i njegovoj sudbini odslikani svi slojevi kosmosa, sve nebeske sfere, da je

čovek po prirodi kosmičan. Jedino se u mističkoj i okultnoj filosofiji ( koju

zvanični, formalni i pragmatični filosofi osporavaju), u njoj i kroz nju, čovek

upućivao u tajnu o sebi samom! Jedino su mistici dobro shvatali da sve što se

odigrava u čoveku ima svetski značaj i odslikava se na kosmosu.

„Oni su znali da su ljudske duševne stihije – kosmične, da se u čoveku mogu

otkriti svi slojevi sveta, čitav sadržaj sveta. (…) Čovek nije beznačajan deo

vaseljene, nije njeno parčence, već čitava mala vaseljena, koja u sebi sadrži sve

osobine velike vaseljene, koja se odslikava na njoj i nju odslikava u sebi“ (Berđajev,

SMISAO STVARALAŠTVA : knjiga prva : Ant – Logos, Beograd, 1996, str.

49 – 50).

3 Idealni oblik Antologije FENIKS, u kojoj bi bio izbor iz opusa

onih autora koji već prepoznaju ili su na putu da prepoznaju prirodu čoveka kao

lika i podobija apsolutnog bića, kao mikrokosmosa, kao najvišeg središta bića,

koji su prihvatali suštinsku filosofsku antropologiju i celinu koja počiva na

višoj samosvesti čoveka – koja probija granice prirodnog sveta: takav idealni

oblik Antologije FENIKS sadržao bi izbor iz opusa srpskih pesnika, koji

jedva da bi mogao obuhvatiti desetak imena…

4 Prvo izdanje Antologije FENIKS, pojavilo se pre Velikog četvrtka

1999. (Zavetine, Beograd; 205 str. ; 23 cm. – 250 pr.) Dobar deo tog izdanja propao

je u zgradama koje su bombardovane; ali izvestan broj primeraka pretekao je – za

prijatelje i neprijatelje. To je antologija koja je obuhvatila izbor iz pesništva 34

autora ( koji su objavljivali u periodu 1938 – 1999). To je neka vrsta „skrivene“

antologije“, „izvedene iz NESEBIČNOG MUZEJA“ (1999). Imala je

predgovor i pogovor.

Prvo izdanje – niko nije prikazao. Evo, tri godine je prošlo – knjiga kao

da ne postoji.To je odlično, ohrabrujuće.

5 Drugo izdanje (Beograd, Mobarov institut: Zavetine, 2002, 259 str.),

obuhvata čitav 20. vek : izbor iz stvaralaštva nešto više od pedesetak autora.

Najmanji je broj autora sa 10 i više pesama – Vinaver (25), Dučić (16),

Rastko Petrović (11), V. Popa (12), Aleksandar Lukić (19), Jagličić (13), Marija

Čudina (11)…

Ni pesnika sa 9 ili 5 pesama, nema mnogo : N. Velimirović (9), Momčilo

Nastasijević (7 ), Miodrag Pavlović (6), Ivan V. Lalić (7), Milovan Danojlić (

cela Mišja rupa, tj. 25 delova ), Mirko Kovač (niz obimnih fragmenata – 8 ),

Matija Bećković (5), Milan Komnenić (8), Miroslav Lukić (7 ; kod sebe sam mogao

dodati još pesama…)

Najveći je, ipak, broj pesnika sa jednom, dve, tri ili najviše četiri pesme

(njih oko 35).

6 Zaklinjući se tobož u najviše umetničke vrednosti i kriterije,

antologičari su se, najčešće, bojeći se najboljih pesnika, nametali hijerarhije i

kanonizacije, pri tom su se, zaraženi predrasudama i samoljubivošću, omicali na

poledici smicalica vremena i razbijali u paramparčad. U drugoj polovini 20. veka,

niz antologičara je oponašalo pre žabe, nego solidne napore ljubitelja i poznavalaca

srpske poezije. Predajem ovu knjigu, u okviru mojih Dela, čitaocima kroz vreme, koji

me neće maziti; meni to nije potrebno…

Ovom izdanju nisu potrebni uvodi, pogovori; eventualnog čitaoca, ako bude

zanimalo nešto više o zastupljenim autorima, neka potraži 4. izdanje antologije

NESEBIČAN MUZEJ Plus ultra, ili drugo izdanje eseja Kanala FILTRA

(2005) u okviru mojih DELA …

 

*

Antologija FENIKS, mislim ovo šesto  izdanje, predstavlja u okvirima srpske književnosti izuzetak, i već samim tim ona nije potvrda nekih starih pravila;ona može biti i vesnik nekog novog proleća i nekog novog pravila. Ja verujem da će to biti kroz vreme. Ovo  elektronsko izdanje, samim tim što je dostupno kao besplatno za sve ljude na svetu, veliki je poklon savremenoj srpskoj književnosti i kulturi; ovaj poduhvat nije podržan i novčano i na drugi način potpomognut od resornog ministarstva Republike Srbije! To treba da se zna, takođe. Samim tim, dakle, ovo izdanje je nesebično, nekomercijalno, neprofitno…

M. L.

Upućivanje:

Dosta posetilaca ovog sajta obratilo nam se sa molbom da nekako dođu do 3., 4. ili 5. izdanja Antologije FENIKS. Sazvežđe ZAVETINE je u situaciji da omogući besplatno preuzimanje dva izdanja spomenute antologije, 3. izdanje objavljeno kao 10. knjiga u okviru Sabranih dela Miroslava Lukića pod naslovom Večiti čudesni korenovi (Beograd, Zavetine, 2006). Ovo treće izd. može se preuzeti sa glavnog sajta Zavetina, stranica besplatnih izdaanja, http://www.zavetine.com/ .  Peto izdanje Antologije FENIKS, objavljeno 2006. godine u prepoznatljivom svitak  formatu Zavetina, ilustrovano, može se preuzeti sa jednog drugog sajta Zavetina, poznatom kao Amblem tajnog pisma sveta, koji se nalazi na internet adresi http://sites.google.com/site/blogosferazavetina/

Verzije se razlikuje  u naizgled malim isključenjima ili uključenjima. Treba ih pažljivo pregledati.

 

 

 

 

Advertisements

6 мишљења на „Antologija FENIKS

  1. Повратни пинг: Две нове антологије српске поезије 20. века као Веб издања « Записи ЗАВЕТИНЕ

  2. Повратни пинг: Две нове антологије српске поезије 20. века « ПОСКОК

  3. Повратни пинг: Two new anthology of Serbian poetry 20th century « WORLD VOW – ZAVETINE SVET

  4. Са великим занимањем читам ову грађу о антологијама српске поезије и потреби превредновања у српској поезији. Антологичари састављају антологије поезије, а у ствари одабирају песнике. Неке националне песничке величине немају покриће у великом броју антологијских песама (Његош нпр.). Тешко је упоређивати песнике 19. и 20. века, песнике прве половине и друге половине 20. века итд. О живим и утицајним савременицима да не говоримо. Поред знања, компетентности, потребно је антологичару храбрости и одлучности.

    • Погледајте, драги Винко, и друге антологије „Заветина“ на Мрежи; пре свега – „Себични музеј“ и „Опало лишће“: тамо је објављена грађа која је плод дугогодишњих истраживања и критичког читања српске поезије 20. века. На једном од сајтова у „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“ можете бесплатно преузети 8. издање антологије српске поезије 20. века „НБесебичан музеј“; а ако сте невични томе, јавбите се директно „Заветинама“ да Вам пошаљемо, наравно, уколико Вас занима,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s