Srboljub Mitić

TREĆI PETLI

Dan mi za vratom a smrt sučelice

Kuda god nogom groblje me presreta

To je ono drugo najtužnije lice

Na smrt prastaru osuđenog sveta

Dan mi za vratom a smrt sučelice

To od nigdine do nigdine bežim

Očima trulim dok preci me prate

Mrtvi mrtvima žele da me vrate

Kao da davno već u zemlji ležim

Kao da davno već u zmelji ležim

To od nigdine do nigdine bežim

Mrtvaci živi drže me za skute

Kidaju meso moje krv mi piju

O zar ne znaju ludi zar ne slute

U crnoj zemlji crnu pogibiju

Mrtvaci živi drže me za skute

Od istoka mi do zapada tmina

Večito zemlja voda zemlja voda

Il krik samrtni il grobna tišina

Od izgreva mi tuga do zaoda

Od istoka mi do zapada tmina

Smejem se plač se razleže u meni

Dan mi kradljivo podlo protrajava

A sutra će me strašni teret zemni

Prekriti žutog i prorasti trava

Smejem se plač se razleže u meni

Ni kosti tvrde da istraju neće

ni kosti tvrde da istraju neće

Pojedu ih voda zemlja memla crvi

Il razdrobi ih korenjem drveće

Il podzemno ih kamenje razmrvi

Ni kosti tvrde da istraju neće

To živim život a smrt tik uz kosti

I meso mi je grob mrtvoga bilja

Telo je moje usud bez milosti

Usta su moja mašina nasilja

To živim život a smrt tik uz kosti

Sunce smejnog me zalud obasjava

Ni ono u glavi tminu da ublaži

Ni lukavstvo me staro ne spasava

Dan da prespavam u prezreloj raži

Sunce smejnog me zalud obasjava

Svud oko mene vreme tka zlu zbilju

Milošću smrti se samo život javlja

I sve se ponavlja u strašnom nasilju

Ko ja što gorku pračežnju ponavljam

ko ja što gorku pračežnju ponavljam

Svud oko mene vreme tka zlu zbilju

Na krovovima granje plavet tice

Nad kućama nebo zvezde ponor crni

U kućama život i smrt sučelice

Zapupi život a već smrt se zrni

Na krovovima granje plavet tice

To li nas neki lud bog ludo sanja

Ili nas neki opak bog opako sazda

Kad tolika je svirepa odmazda

To li nas neki lud bog ludo sanja

I da je greha grešnija je kazna

Pravična li je pravda zverje stroga

Sramotna li je molitva porazna

Božanstvenija buna je od boga

I da je greha grešnija je kazna

I da je boga ne bilo ga zloga

Da iskušava niko nema prava

Po cenu srama raj je preuboga

Ogavna milost koja ponižava

I da je boga ne bilo ga zloga

Iza pamćenja u dubini sivoj

Šta ubi oči pratajne pa slepi

Bolimo u sebi ko u rani živoj

A beskrajno smo svemoćni i lepi

Iza pamćenja u dubini sivoj

Šta zavede nas u svet smrtnog kruga

Ko nas to strašno udari il ukle

Koja li bolest kakva li nam kuga

Um uze i baci u laži podmukle

Šta zavede nas u svet smrtnog kruga

A toliko smo svemoćni i lepi

Iza neumlja iza lažne jave

O da smo samo malo manje slepi

O da je samo malo manje strave

A toliko smo svemoćni i lepi

Možda će neko u snu da se seti

Il ponovni udar il ukun na ukun

Vreme učasno al nadno već leti

Proričem ljude čudomoćnih ruku

Možda će neko u snu da se seti.

___________

Srboljub Mitić
1932-1993 Crljenac,Stig

Knjige :Veliki ružni konj (1961)
Vojnički krajputaši(1964)
Ozarenje Sizifa (1967)
Ljudske reči (1967)
Kamenovanje pevača (1969)
Čerga na utrini (1973)
Peti jahač (1977)
Orfički crteži (1977)
Rasap pustinjaka (1978)
Muke (1979)
Frula u crnoj Svili (1983)
Alim zjap (1984)
Seme (1985)
Jedanaesta zapovest (1988)
Stiliti (1994) posthumno
Novi ključevi (2000) posthumno