Ко се, у ствари, овде, бави превредновањем?

Овако реално и критички мало је људи писало у послератном периоду, па ако хоћете – последњих неколико деценија. Међу њима је, дакако, био и Небојша Васовић…Рекох да је Ћосића (у даљем тексту Геџа) невешто кртиковао, као уосталом, и Булатовића и Бећковића, професор књижевности у пензији, Миодраг Мркић. Критикујући националисту Ћосића, “песника револуције”, Лабуда са “Галеба”, великана бирократске књижевности, Мркић сматра да су “његове идеје…у ствари, идеје идеологије специјалног рата.(….) Значи примењена у литератури идеологија. Идеолошка књижевност. (….) Код Ћосића нема историчности у бирократији. Код њега је само “бољшевичко”, “стаљинизам”… Тривијални агитпроповски стил. Он је субјективан, острашћен… Он потхрањује митове…Мит о “небеском народу”……” (књ. „Превредновање“, стр. 21).