Постоји бастион официјелне књижевне критике и литературе, са својим кумовима и чудовиштима. Српска књижевна критика – она права и пожељна – не постоји!
Постоји неколико илузиониста, махом на Универзитету или у близинама САН, те на ћепенцима високотиражних дневника, који жаре и пале. Критичари нису ништа бољи од народа из којега су изникли; кад бисмо им поређали имена, учинили бисмо им почаст коју нису заслужили.