БАСТИОН ОФИЦИЈЕЛНЕ СРПСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ И КРИТИКЕ

Из стварног наслова и поднаслова антологије се види (ако читалац то хоће), да није онако како пише илузиониста. [ …”НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ (српски песници двадесетог века…”) ]- Што илузиониста види друкчије и чита друкчије, и наводи друкчије, може значити или да му нису адекватне диоптрије, да је зрикав што би рекао народ, у шта хоћу да верујем. Пошто дотичнога лично не познајем, не могу се упуштати у даље спекулације из каквог недостатка извире његов чин. Могуће да је читао тако како је прочитао, зато што му је била потреба за извесном нивелацијом НМ са Данојлићевом антологијом? Сви који су били у прилици да читају Данојлићеву и моју антологију, вероватно ће се слатко смејати много чему. Данојлићева антологија је дошла, објављена је 5 година после првог издања после НМ. Илузиониста инсинуира да су прво и друго издање НМ – скупа издања. Жалим због тога – оба издања сам објавио о свом руву и круву, не да бих се обогатио! Добар део првог издања је пропао у рату, доживео је тужну судбину Тонтићеве књиге. У овој несрећној земљи већина антологија је у последњих педесетак година објављена о туђем руву и круву, а ја сам своје антологије објављивао закидајући својим синовима много тога!То знају и врапци у Београду, али не зна књижевна парохија Сомбор! Због тога би, чак и један књижевни дилетант, морао да има разумевања, зар не, јер је реч о својеврсном самопрегору! Шта да кажем дуго до: нека му Бог опрости јер не зна шта чини!