ВИДЕЛА ЖАБА ДА СЕ КОЊИ КУЈУ, ПА И ОНА ДИГЛА НОГЕ

Ево на шта личи, кроз читав 20. или Наметни век, официјелна српска књижевна критика: на један стари рибњак, у коме су одавно угинуле рибе, шарани и штуке, мрене и кленови, и у који повремено скочи жаба – па се зачује пљус? Да ли је у српској култури и књижевности, споменутога периода, било – и међу онима које понекад наводе као ауторитете – тумача, који нису крекетали као жабци на месечини? Ко су ти критичари? Или песници? Или антологичари? Или професори књижевности (на универзитету, у средњим или основним школама)?

Много је било – наметнутих. Лажних и малих људи, у суштини. Бирократа, каријериста, књижевних идеолога, ћифта… Кроз читав Наметни век много је било оних који су залутали у Књижевност; међу њима је било и врло амбициозних и образованих људи, и сигурно је да би они направили сјајне каријере као војници, полицајци, партијски лидери, трговци, епископи, начелници, цариници, управници затвора, зеленаши, дипломате, културтрегери, лекари, управници лудница и карантина, обавештајци, љубавници богатих и утицајних госпођа, преводиоци, професори екс – катедра, путујући професори, четвороструки шпијуни, шефови кабинета, пажеви, завереници, празни људи…

Нити смо имали велику поезију кроз споменути век, нити велике песнике чији су опуси срећно заокружени. Сад и млади приплодни жабци крекећу у српском књижевном рибњаку: Сви су прецењени! Све је прецењено! Брзо су заборавили да су и сами учествовали у томе, да су на томе успешне каријере направили – од предратних великих крекетуша (М. Ристић, и оних пре њега…) до послератних, до најновијих… Када говоримо о послератној српској књижевној критици, најпознатији њени актери су, елем: Магистар Жабац и Доктор Жабац. Ови магистри и доктори, знају знање: докторирали су и магистрирали на једној од најпознатијих српских пословица: ВИДЕЛА ЖАБА ДА СЕ КОЊИ КУЈУ, ПА И ОНА ДИГЛА НОГЕ. Сви су шуровали са влашћу, са овом или оном политичком гарнитуром, овим или оним политичким моћником. Заправо, они су једино могли да постоје и дишу пуним плућима у близини власти. Није тешко присетити се чији је све ментор, заштитник и промотер био овај или онај моћник (Тито, Ранковић, И. Стамболић, М. Марковић…