Читајући прво фототипско издање Крфског Забавника

Ту бисмо могли да мало застанемо, да се тужно осмехнемо, и поново подсетимо мотоа, речи Б. Лазаревића о критици и критичарима, којима овај текст започиње.

Да ли поједини наши критичари, у ствари, више воле да буду слуге, него уметници?

Као слуге ме никада нису посебно занимали…

Advertisements