ПРСКА,/ с брегова плавих, ШЉИВА – А СРПСКА…

-сву ту арлекинску или вашарску менажерију, покондирене тикве и гмизавце разних врста и фела, треба – вратити, тамо где им је природно станиште: у неки стари рибњак, или у неки већи жабњак. Па тамо нека виленишу, колико им драго. Истинска, висока српска култура и књижевност подразумевају другачије односе, релације – пре свега праве вредности. А оне произилазе временом из вибрација концентричних културних кругова, којих никада и није било у Србији у правом смислу речи. То, наравно, није једноставно и лако; то није нешто што се може уредити – декретом, напречац. Часописи су, током низа деценија, могли, у томе одиграти своју незаменљиву улогу, али – јесу ли? Данас српска култура и књижевност личи на поприште на коме се, нескривено, воде псеудо – борбе – борбе за будућу улогу. За неку повољнију егзистенцијалну, професионалну и сваку другу позицију у будућности. Многи српски писци, критичари, антологичари, издавачи, чланови разноразних „угледних“ жирија тзв. књижевних награда, провидни су – провиднији од целофана.

Можемо навести било које име, и нећемо погрешити ни пред Богом ни пред људима. Узалуд сам се надао, и узалуд смо се сви надали да ће се понеки отргнути: узалуд!… Нема овде ни неколико књижевних актера последњих деценија, последњих година, који нису заслужили најдубље презрење и омаловажавање. Сви су уживали да раде у две руке; и при том лева није знала шта ра

Advertisements