На трећи поглед

роман Николе Милошевића за мене је траг лепог и сублимног настојања овог писца и књижевности да тражи истинито.И говори изразито о том тражењу човека. Са тим осећањем ја писцу овог дела честитам једну лепу победу”, ето тако пише овај критичар-фразер.

Какву победу? Над ким, или чим? Могао је и усмено свом колеги Милошевићу изнети комплименте, а не да троши папир и штампарску фарбу у “Пољима”! А ако је већ хтео да заиста оцени, вреднује нове књиге Н. М., требало је да своју оцену пропусти кроз финија и ситнија сита и јаче диоптрије… Тај критичар личи на критичаре из прошлости, на Скерлића, који помно бди и чува писце своје котерије…