ТИ СИ ТАЈ / Александар Лукић

Мислио сам да ћу полудети током деведесетих година ХХ века. Бејах на корак од санаторијума, трагајући за смислом живота, и истином. Стварност тако ужасна лепила се о мој живот силовита беше њена ударна каписла. Свака шуша претила ми је чини се по задатку, или сам им личио на шимпанзу. Неки војници са шапкама и петокраком…

ЖАЛОСНА ПЕСМА / Александар Лукић

Мој живот губи се некамо. Весло вуче чамац реком. Узде затежу од мене ка мени, хајд кочијашу. Брзај. Нота од пене, прсла комета, пада низ гребен бездана и пуца. Бродица – душа, чапља куса плови пустим крајем. Нека јој. Џабе помињем прошло доба, динар поткован златном подлогом. Љуспице рима, моје сродство, иста крвна група, од…

„ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ … ПУСТЕ ВОДЕНИЦЕ“ / Александар Б. ЛАКОВИЋ

Белатукадруз, Moara parasita, Браничево, Пожаревац, 2012 Песничка књига Moara parasita књижевника Мирослава Лукића (р. 1950) чији је псеудоним Белатукадруз, углавном потиче пре 1995. године, уз напомену да су поједине песме из тог периода умеђувремену прерађене, као и да је накнадно уврштена и већина нових песама. У њеном тумачењу прво треба поћи од „минимума“ искуства и…

Нова библиотека „Заветина“

„Заветине“ су покренуле почетком 2013. године једну нову библиотеку, у којој ће бити штампане књиге нелажних критичара, пре свега, о – превредновању. Књиге ће излазизи према могућностима – издавача. … Прво коло  обухвата 7 нових књига Бела Тукадруза – алиас Мирослава Лукића и једну књигу Миодрага Мркића, који ни у дубокој старости не сустаје. Мркићева…

Prateća beleška ili jebo nas Parmenid! / Radivoj Šajtinac

Izvesni a u ovim receptivnim pustarama veoma čitan i timaren P.Kueljo izvoleo se olakšati izjavom da je Džojs slab i dosadan pisac. Izvesni univerzitetski štićenik A.Jerkov, nadrdano elokventan poručio svima živima koji još pišu oko njega da mu se sklanjaju ispred očiju. Lepa histerija mentalnog diskontinuiteta.Mediji balave, poslužitelji uriniraju od sreće,poblikum jedva sastavlja kraj s…

ЉАГАВШТИНА / Мирољуб Милановић

У обимној критичкој литератури о опусу Достојевског, уобичајени су појмови: карамазовштина, смердјаковштина, кириловштина, шигаљовштина… за појаве у руском друштву које описује (друга половина XIX века). Да ли је неко употребио појам љагавштина? А морао би, макар да га помене. На први поглед, чини се непотребним. Зар у појму смердјаковштине није све обухваћено: подлост, нискост, осујећеност?…