Poezija u službi Miloševićeve propagande / Branka Mihajlović

03.07.2012 Mladi naučni istraživač u Institutu za književnost Milan Miljković proučavao je kulturni sedmični dodatak lista Politika na kraju 80-ih i početkom 90-ih kada je ova novina sa svojom čuvenom rubrikom Odjeci i reagovanja bila direktno stavljena u službu raspirivanja nacionalizma, govora mržnje, a sve to u cilju priprema ratova. Miljković je istraživao koliko je […]

Дух српске књижевности – часопис БРАНИЧЕВО, јесењи број

Избор текстова на ову тему из књижевног часописа Браничево, јесењег броја који је тренутно у фази припремеСазвежђе ЗАВЕТИНА публиковало је  позив на сарадњу пожаревачког часописа БРАНИЧЕВО, у тематском броју посвећеном  духу српске књижевности, у врло утицајном и посећеном сајту  ОПАЛО ЛИШЋЕ http://antologijaol.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD/%D0%B4%D1%83%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/почетком маја 2012. Тај текст је штампан и у дневном листу ПОЛИТИКА у културном […]

О српској лепоти / Белатукадруз

(одломци) …. III   У сво­је вре­ме (ба­ве­ћи се срп­ском по­е­зи­јом XX ве­ка) об­ја­вио сам као пи­лот-из­да­ње «Ре­ли­ги­ју по­е­зи­је». Али, од­у­стао сам од да­љег пре­штам­па­ва­ња «Ре­ли­ги­је» јер пе­сни­ци «не мо­гу би­ти ре­ли­ги­о­зни. За ве­ру је по­треб­на пот­пу­на па­сив­ност пре­ма све­ту и не­са­вла­див гнев за све што ни­је он». Ако је та­ко, ако ре­ли­ги­о­зне вред­но­сти цр­пе […]

Зашто још увек овде нема превредновања?

Објављујући различиту грађу, која нуди индиректни одговор на постављено питање (из наших часописа, књига, електронских медија), текстове настале у распону од 1945 -2007. године , и чији су аутори припадници различитих генерација, и идеолошких убеђења, од којих један више није међу живима (Бранко Ћопић), ми, верујемо, откривамо (на првом месту) неке скривене вртлоге и поноре, и вредности српске књижевности […]

БАЦАЊЕ ПЕПЕЛА У ОЧИ НЕОБАВЕШТЕНОМ СВЕТУ / Раде Драинац

Осврт на пам­флет­ску кри­ти­ку Ако би чо­век хтео у жи­во­ту да бу­де су­ди­ја ра­ди ле­по­те са­мог по­зи­ва, он­да би имао пра­во до ми­ле во­ље да се гу­би у ма­гло­ви­тим прет­по­став­ка­ма сво­јих су­до­ва и да му та­ква јед­на же­ља бу­де не­ис­црп­на пе­снич­ка и стро­го ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ка ма­шта­ри­ја; али ако је­дан чо­век већ из­ри­че су­до­ве и то а […]

Дневник Претека / Белатукадруз

После смрти, саобраћајац стигне код Бога. Бог га упита: -Сине мој, реци ти мени јеси ли чинио добра људима? – Јесам, одговара саобраћајац. – А јеси ли чинио зла? – Дешавало се. – Е, па кад је тако, ево, испред тебе су два пута. Један води у пакао, други у рај. Бирај којим ћеш. – Боже, […]

ПЕСНИК У СВОМ ВРЕМЕНУ

У ком времену песник пише, ако не у садашњем? О ком времену пише, прошлом, садашњем или будућем, ако га случајни читалац запита лично или преко СМС поруке? Рецимо да пише о свом времену у коме се простире његов и живот његових савременика. Да ли је то тако у стварности, ако погледамо уско и широко поетско […]

Писмо мр Срете Батрановића „Браничеву“

Поштовани господине Александре Лукићу! Пратим Ваш лист „Браничево“ већ дуже време. Он се издваја од свих листова на књижевној сцени. Осим „Браничева“ читам редовно: „Градину“, „Поља“, „Траг“, „Кораке“, „Улазницу“, „Златну греду“, „Багдалу“, „Источник“, „Зору“, „Летопис Матице српске“, „Савременик“, „Свеске“, неколико београдских часописа и сомборски књижевни часопис. „Браничево“ се издваја по активном односу према књижевној стварности […]

Браничево 5-6/2011 : Парадокс књижевне лустрације

У штампи је нови двоброј све популарнијег књижевног часописа БРАНИЧЕВО из Пожаревца у целини посвећеног парадоксу књижевне лустрације са прилозима врло угледних аутора, али и веома усамљених писаца у оквирима српсске књижевности, јавности и културе . Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2011/08/18/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE-5-62011-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%81-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5/

Бранко В. Радичевић, Александар Лукић, Душко Ковачевић

Педесет година је пружана прилика апологетици и лажима, наметачкој књижевности, наметачима и лажним демократама. Књижевној критици у служби подземних људи, подземног система… На творца „бивше земље“ – Вођу, контроверзног човека кога су многи песници славили за живота песмама, романима и приповеткама Ковачевић не троши много речи. Следећи примере оних ретких песника који су се усудили да Вођу демистификују, детронизују плативши високу цену (као Александар Лукић, после објављивања његове песме у Књижевној речи – ПОЉСКЕ МУШТИКЛЕ – или нешто пре тога Гојко Ђого објављивањем првог издања ВУНЕНИХ ВРЕМЕНА…), Ковачевић пише (поглавље Сезона лова на ловце).