…. … забадају, запаљене, у земљу. И док благи јесенски ветрић лелуја мале пламенове и док јарко сунце плави сва поља, оне које остају, разговарају са својим покојницима кроз равнодушну земљу на којој ће наредно пролеће учинити да никну, место покрова, црвени макови, плави различци и беле раде. Тронут до дна срца, полазим да нађем […]