Мој живот губи се некамо. Весло вуче чамац реком. Узде затежу од мене ка мени, хајд кочијашу. Брзај. Нота од пене, прсла комета, пада низ гребен бездана и пуца. Бродица – душа, чапља куса плови пустим крајем. Нека јој. Џабе помињем прошло доба, динар поткован златном подлогом. Љуспице рима, моје сродство, иста крвна група, од […]
Архиве категорија: Бездана књижевност
Стоји наспрам распрострањене бирократске, тзв. званичне, најзваничније књижевности
Белатукадруз, Moara parasita, Браничево, Пожаревац, 2012 Песничка књига Moara parasita књижевника Мирослава Лукића (р. 1950) чији је псеудоним Белатукадруз, углавном потиче пре 1995. године, уз напомену да су поједине песме из тог периода умеђувремену прерађене, као и да је накнадно уврштена и већина нових песама. У њеном тумачењу прво треба поћи од „минимума“ искуства и […]
„Заветине“ су покренуле почетком 2013. године једну нову библиотеку, у којој ће бити штампане књиге нелажних критичара, пре свега, о – превредновању. Књиге ће излазизи према могућностима – издавача. … Прво коло обухвата 7 нових књига Бела Тукадруза – алиас Мирослава Лукића и једну књигу Миодрага Мркића, који ни у дубокој старости не сустаје. Мркићева […]
Пре коначних,историјских,духовних и других весељенских и вечних питања Да ли је српски писац,одговорио на прво,неизбежно,најближе,оно које се тиче Самопоштовања?Има ли себе у Почетку и Исходу,има ли циља и смисла,зна ли оно што не зна и спреман ли је на најтеже, на интроспекцију.Ако није нико и ништа,ако тим статусом следи и окружење које му то деценијама […]

Ево ко с пуним правом тражи за себе слободу, претендује на њу и долази до ње. Она мора да му буде пружена и обезбеђена, да нико ништа не би смео да му прописује и да му никаква људска власт на земљи не би бранила да ствара како му је Бог души одредио… Никаква инструкција споља […]
… (Из Сфере последње мистике) Наше тумачење Лукићеве поеме показује могућност нестанка света, „смака света“. Да би се то осећање доживело, потребно је у души-духу отвореност према мерама светлосних година; осећање људског века као трен трена који се налазу у нечему што нема почетка ни краја и што је апсолутно равнодушно… Јеврејској апокалиптичној мисли претходе […]
Izvesni a u ovim receptivnim pustarama veoma čitan i timaren P.Kueljo izvoleo se olakšati izjavom da je Džojs slab i dosadan pisac. Izvesni univerzitetski štićenik A.Jerkov, nadrdano elokventan poručio svima živima koji još pišu oko njega da mu se sklanjaju ispred očiju. Lepa histerija mentalnog diskontinuiteta.Mediji balave, poslužitelji uriniraju od sreće,poblikum jedva sastavlja kraj s […]
Избор текстова на ову тему из књижевног часописа Браничево, јесењег броја који је тренутно у фази припремеСазвежђе ЗАВЕТИНА публиковало је позив на сарадњу пожаревачког часописа БРАНИЧЕВО, у тематском броју посвећеном духу српске књижевности, у врло утицајном и посећеном сајту ОПАЛО ЛИШЋЕ http://antologijaol.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD/%D0%B4%D1%83%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/почетком маја 2012. Тај текст је штампан и у дневном листу ПОЛИТИКА у културном […]
У обимној критичкој литератури о опусу Достојевског, уобичајени су појмови: карамазовштина, смердјаковштина, кириловштина, шигаљовштина… за појаве у руском друштву које описује (друга половина XIX века). Да ли је неко употребио појам љагавштина? А морао би, макар да га помене. На први поглед, чини се непотребним. Зар у појму смердјаковштине није све обухваћено: подлост, нискост, осујећеност? […]
ДУХОВИ Можда је дошло време да се Духови појаве, да сами одреде шта је потребно? Ја сам ту само медијум који испуњава њихову жељу. Прошлост се претвара у будућност, ништа у нешто, јер заборављено и непостојеће жели да поново буде рођено, да постане. Писање је бескрајни дијалог са Духовима, улазак у Све. Ко има мисију […]