(1914 – 2014) Сведочанство о неделима у Првом светском рату над српским цивилима

….

Родолф Арчибалд Рајс: Шта сам видео и преживео у тешким данима, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, 1928. Превео са немачког Вељко Милићевић.  (из књиге „Распеће Србије“, Итака, Београд, 2014. Преузето из КН, август-септембар 2014.)

Родолф Арчибалд Рајс: Шта сам видео и преживео у тешким данима, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, 1928. Превео са немачког Вељко Милићевић. (из књиге „Распеће Србије“, Итака, Београд, 2014. Преузето из КН, август-септембар 2014.)

забадају, запаљене, у земљу. И док благи јесенски ветрић лелуја мале пламенове и док јарко сунце плави сва поља, оне које остају, разговарају са својим покојницима кроз равнодушну земљу на којој ће наредно пролеће учинити да никну, место покрова, црвени макови, плави различци и беле раде.

Тронут до дна срца, полазим да нађем штаб 13 пешадијског пука којим командује пуковник Бацић, и он ми показује шта Срби раде са својим погинулим непријатељима. Око оскрнављене цркве, нижу се гробови Аустро-Мађара, сваки обележен крстом са натписом који су ставили они војници што су их злочиначки лудаци Беча и Будимпеште хтели да истребе. Племенита освета заиста достојна јунака песама о Краљевићу Марку.

Што се тиче вароши Шапца, зверства која су извршили аустро-утарски војници, била су нечувена: (за више појединости, читати мој извештај израђен у том тренутку за српску владу и објављен на француском и енглеском језику). Тако су војници Фрање Јосифа покупили све жене и девојке: око 2000. Један део њих био је затворен пет дана у Хотелу “Европи”; женама није давано ништа друго сем мало хлеба и воде. Прва ноћ је прошла без инцидента. Друге ноћи, каплари и наредници водили су жене у једну засебну собу и питали их: „Где су ваши мужеви? Где су положаји? Где су трупе?” Кад су жене одговарале да не знају, тукли су их кун- дацима. Наредних ноћи, војници су улазили у салу где је спавало женскиње и одводили су девојке. Један од војника узимао их је за ноге, а други за главу.

Ако су викале, запушили су им уста марамом. Шта су радили с овим девојкама? Оне би се сутра враћале очајне, али богато одевене у хаљине из гардероба опљачканих кућа. Из хотела “Европе” жене су преведене у хотел “Касину” и одатле у цркву, где је већ било много света. Кад су наши, враћајући се, бомбардовали цркву, наређено је несрећницама да вичу: “Живела Мађарска! Официри су силовали девојке иза олтара. Док се бомбардовање продужавало, Аустро-Мађари су наместили сироте жене по улицама да се добро виде, како би изгинуле од српских граната. Најзад, затворили су их у штале жандармерије, одакле су их ослободиле наше трупе.

Други део похватаних жена и девојака одведен је са трупама. Оне су морале да иду испред војника од 13 до 19 сати у вече. Од времена на време, трупе су пуцале и, на заповест на мађарском језику, жене су морале да легну. Жена апотекара Гајића преводила је наредбе. Међу овим јадницама, биле су две-три које су родиле тек на два дана пре овога мучења.

Иза цркве, разбојници, јер војници достојни овог часног имена не могу вршити слична недела, искасапили су велики број сељака и варошких становника и потрпали њихове лешеве у заједничку раку.

Ово је један мали преглед онога што су учиниле трупе оних који су се прог- ласили за “Културтрегере”, напомињем да главни кривци нису били прости војници, већ њихове старешине. Прелазећи данас после четрнаест година, у мислима, све што сам видео и чуо тада у Шапцу и даље, обузима ме срџба и ја се питам да ли су кривци доста испаштали? Зар нема извесних који су били џелати српског народа и који, заштићени својим местом рођења, уживају данас све слободе и сва права као сународници овог истог народа који су хтели да униште са јединственом свирепошћу?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s