ЖАЛОСНА ПЕСМА / Александар Лукић

Мој живот губи се некамо. Весло вуче чамац реком. Узде затежу од мене ка мени, хајд кочијашу. Брзај. Нота од пене, прсла комета, пада низ гребен бездана и пуца. Бродица – душа, чапља куса плови пустим крајем. Нека јој. Џабе помињем прошло доба, динар поткован златном подлогом. Љуспице рима, моје сродство, иста крвна група, од […]