2011. Негде на југу Србије. Силуета духа отпора…
Пре коначних,историјских,духовних и других весељенских и вечних питања
Да ли је српски писац,одговорио на прво,неизбежно,најближе,оно које се тиче
Самопоштовања?Има ли себе у Почетку и Исходу,има ли циља и смисла,зна ли оно што не зна и спреман ли је на најтеже, на интроспекцију.Ако није нико и ништа,ако тим статусом следи и окружење које му то деценијама ,вековима.годинама и данима непрестано потврђује,онда којом се узвишеношћу држи идентитет који би да реши васколике
Тегобе, нечасти и нејасноће?
Бити неко и нешто најпре у себи самом,понајмвње је потребно због себе а понајвише због прегнућа,идеје, визије и мисије.
Они који пишу и објављују бесплатно и тиме субвенционирају читаоце,уреднике,службенике,институције,систем и државу,у трпљењу мирни и мутави зар се никад не питају колико због тога укидају не на себи као мрви и мноштва већ на својој безрезервној преданости стварању.
Воздизање глади и немаштине,социопсихолошко легитимисање подстицајне функције одрицања,да ли је то објаснила икаква идеја,молебан или мантра, или физис и мимезиз за ова два миленијума?
Не све се свело на вечни екуменски хумор преозбиљно схваћеног литерарног мучеништва.. Што ти је горе све си смешнији и тако вечно и тако све доТебе самог.Уместо самопоштовања, самоиницијативе у интроспекцији то исто у самоисмевању.
Наравно и вечност је бесплатна ,нек то неко оспори.Други,(они ситуирани у мерљивим пословима) нам уместо наше сасвести прете кратким поменом у уском кругу,улице, дворишта,кафане,клуба,чардака или јазбине.
Овладали су и језиком,коминикацијама,логиком и формулацијама, убили метафору ко шугаву мачку и набили силикон између редова,базају ко фишкалски преводиоци између књига и стихова, новина и инстутуција,медија и каменорезаца,биографија и винских карата,трачева и докумената.Кондензована миленијумска маглина људске сујете тако чува планету од смака и разјашњења.Зна ли Господ то ?
Зашто пристајеш да си бесплатан и радостан што те трпе објављујући или објављују трпећи и свима лепо?
Једва чекају да одеш са сопствене промоције око које су се толико намучили као да су унутрашње органе повадили за програмску донацију.
Знаш ли за рокове за предају рукописа,неки ред у редакцијским роковима или
Контактираш само онај глас или маил који ти саопштава сваких 6 месеци да нема пара,којих никад нема али се то саопштава сваких 6 месеци.
Зашто пристајеш да прогуташ увреду кад ти одбрусе због помињања хонорара
за књигу песама ?
Директори библиотека,домова,културних центара,клубова и бувара гадљиви на путне рачуне,дневнице,трошкове па и уговоре а ти ћутиш и цвилиш соколе,изнутра очерупан ко стакленац у ком ,кад се промућка, веје ситан снег.
Готово,поента запомаже, јер ево ИХ изнутра,већ званично мумлају,значи КИНТА,све је у новцу.И опет,наново у Лудају похвале.А споља,колегијално,ако вас ово не занима онда КО ВАС ЈЕДЕ.ЦАРУЈТЕ У ГЛАДИ КО У СЕБИ ИЛИ ОБРАТНО или откријте у тексту типфелере
ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ 