КАФА У ПЕПЕЛУ ЦАРСТВА

Да „У махалама историје има слатке шире“, како вели један од највећих живих песника Румуније и значајан европски песник, Мирча Динеску, и да је у њима  „цар /  нека врста старијег брата“, да су у тим махалама историје  „светиња – свиња и свињац “ и да су  фудбал „његова висост и Аугуст“, а Слобода  „обична глупост, / замајавање светине / и мливо узалуд“ , увериће се сваки онај читалац који је већ једном био ушао у Лавиринт царства Николаја Чаушескуа, читајући  изврсне мемоаре Јона Михаја Паћепе, бившег шефа обавештајне службе Румуније, „Црвени хоризонти“.

Увериће се поново у то, читалац ако поново буде прочитао Динескуову песму ЖДЕРОЊА : Иде ждероња и кашиком села кида, / црквена звона он срче без  стида / и цркве он оре да завлада паника / жање их језиком његова механика. / Знао је да каже Грк онај, право : / не жени се Туркињом – то је ђаво / и у Влашкој, мој Боже, кућу не зидај, / у  три јесени прозори ће пасти, знај / јер доћи ће Кумани и Печенези ови / све гола ништарија и мали богови / и на челу војске, да му сви пупак виде / с Великом кутлачом – наш Ждероња иде   (1989.)

Ову песму читалац може наћи на клапни књиге ПИЈАНСТВО СА МАРКСОМ , у препеву  А. Пуслојића. Ова књига је објављена као прва у новопокренутој едицији Felix Romuliana. То је избор из песништва Мирче Динескуа, лековит избор „против свих врста догматског пијанства“ (како је приметио у предговору С. Игњатовић). У својој земљи, Динеску је веома прихваћен песник, као само још два имена : Николаје Лабиш и Никита Станеску. Сва три песника су изражавали нови „поетски бунт и судбински дуел са тиранијом идеолошког сужења свести и опаким рецидивом пролет-култизма и бољшевизације  са румунским бојама „. Динеску је дебитовао 1971. године књигом ПРИЗИВАЊЕ НИКОГА, после које су уследиле ЕЛЕГИЈЕ  КАДА САМ БИО МЛАЂИ .

Прави „лом“ изазивају Динескуове књиге ДЕМОКРАТИЈА ПРИРОДЕ (1981), ЕГЗИЛ НА ЗРНУ БИБЕРА (1983), да би књиге РЕМБО ТРГОВАЦ (1985) и  ВЛАСНИК МОСТОВА– антологијски избор поезије (1968 – 1985), уздигле Динескуа у врх његовог песничког нараштаја. Адам Пуслојић сматра да Динеску нико није раван у дару, у аутентичности и непоновљивости, у директности и смелости, у приказивању друштвених прилика, у критици терора и репресије, у разоткривању хипокризије и тираније – до отвореног судара и самоизгнанства. У много чему ова оцена је тачна. Динеску је добио „сталне чуваре“ пред кућом и над главом… Не објављују његове песме у Румунији тога времена, али зато његове песме одлазе у свет са његовим непоштедним и изазовним интервјуима у европској јавности, и тако Динеску постаје један од духовних вођа „румунске револуције“ 1989. године. Могао је Мирча Динеску да постане први председник Румуније (мало је фалило), после Чаушескуа – оно што је постао Илијеску, али  судбина или Случај Комедијант је удесио нешто друго:  песник је кренуо из „махала историје“: основао је лист АКАДЕМИЈА КАЦАВЕНКУ, лист отворен и критичан, подсмешљив и самоироничан, који излази сваке недеље у 150 000 примерака и одмах плане!

Један од духовних вођа „румунске револуције“ , песник Мирча Динеску,  изабрао је тежи и лепши пут: на коме се траје одговорно и као човек и као песник.

Динеску је 1996. године објавио збирку песама ПИЈАНСТВО С МАРКСОМ и новинских текстова ПАМФЛЕТИ ВЕСЕЛИ И ТУЖНИ. Пуслојић је превео и у свој избор укључио већи део песама из ПИЈАНСТВА, а у  уводном циклусу  Уметникова вила  изабрао је Динескуове раније песме, као својеврстан „избор по сродности“. Пуслојићев превод и избор по први пут представља песника Мирчу Динескуа у  целовитијем облику српском читаоцу.

Динескуова поезија на овим балканским просторима је отрежњујућа и супротна сваком пијанству, па и пијанству са Марксом и привидима ,  она је радикално критички настројена, али Динеску није профет као његов нешто млађи српски колега Александар Лукић (1957,  У вагону Розанова, Оснивач подземне престонице, Страшни суд, Вампировићи).  Динеску се (према речима С. Игњатовића) , „једино добро осећа у кожи лирика, мага гротеске и хуморног бојовника зарад очувања трачка здравог разума. Када уз све то имамо на уму богату, понешто робусну или привидно смирену а изнутра усталасану форму његових песама, онда смо посве свесни да је пред нама још један велики мајстор стиха, особен до непоновљивости, распознатљив и у фрагменту. Песник који без пардона и без комплекса комуницира са стварношћу, излучујући на њеним оштрим бридовима своје стихове као бисере“.

Динеску у једном од својих говора (1990) признаје:

„Да, господо! Треба да сазнате да сам био капиталист у време комуниста. Био сам власник мостова!“Он се обраћао милионима који су изишавши из фрижидера историје, смрзнути, надути и изгладнели, одиграли одиста смешну игру и још се тетурају у трагању за својим изгубљеним бићем. То је онај песник који је обзнанио свету и румунском народу да је час историје отпочео, да је румунски народ извео своју револуцију и да је БОГ КОНАЧНО ПОГЛЕДАО И НА НАС РУМУНЕ! Испунио се дакле Динескуов сан исказан у наслову његове збирке из 1979. године: Вама на располагању!

У говорима Динескуа има и ароме и опомене једне непоткупљиве савести, човека и песника који није прихватио стил нових камелеона.[  “ Осуђени за несавесност у години када смо викали као простак на тргу да је краљ наг, променисмо кавез Секуритате за онај јозефински који је украшен као божићна јелка: златар из Слобозије, агент КГБ, холандски, мађарски и норвешки шпијун, продавац домовине и купљени човек, дестабилизатор, аналфабет, злочинац и лудак, Лењинов унук и нахоче Мата-хари…“ ]  Динеску је песник који зна „да сви митови лажу“, да је диктатор и ждероња заједно са водом избачен из корита, и да су му нови варвари одредили судбу. У песми којом се завршава књига ПИЈАНСТВО СА МАРКСОМ, постоје и ова три изванредна стиха :  Разгрни му пепео, види да ли је још врео. /  Постави ибрик. / Да кафу испијемо [стр. 57. ],  који су глас разума, мудрости и извесне резигнације, и позива евентуалним читаоцима широм Европе. Динеску позива, дакле, на кафу у пепелу царства многе, и дисиденте-беспосличаре, али не и Вацлава хавела који је једини од „оног историјског плиша“ (чешке револуције) „сашио себи пар пристојних одела“, јер Динеску је песник који није трговац и зна да песници не добијају чак ни оне мале ствари о којима сневају (као што ни Езра Паунд није добио малу дуванxиницу!).

Када Динеску, мало касније каже: „Ново друштво стење / леђа подвијених под бесмртним чиновницима“, или “ Чувари нису одвише добро чувани / и краду и даље све што дохвате“, или “ Сиромаху који је као и увек срећан / хлеб и даље упада у говно“, то је нешто што ће добро разумети читаоци и у  Пољској, и у Русији, у Чешкој, Србији или Албанији, јер је то одличан опис  новог неопијанства са камелеонима који су се „сакрили у цркве“ и у нападу  „буржујске филантропије“ спремни су да ангажују све, па чак и песнике који су одлучили да трају одговорно и часно. Динеску је изврстан песник и заслужује много већи рад од уобичајеног узгредног приказа, јер се све време обраћа поносном читаоцу, свом брату близанцу: молећи га да се не укисели (као купус?), да се не кисели, и да пази кад прелази улицу, да га „не згазе кола хитне помоћи“, пошто је овај песник прозрео све марифетлуке посткомунистичких циркуса и арлекина…

Динеску је остао уметник, није га „самлела“ румунска револуција, он вас позива на кафу и на доручак, и немојте се изненадити, ако вам усред разговора о стварности која вас окружује, у једном тренутку каже: „Телали су долазили с метром да измере / платна Рембранта и Бројгела старијег, / терајући стада ка који левим оком гледа у прошлост, десним оком у будућност, а трећим оком (јер он рамовима са сеном, / из Ван Гога би цедили уље од сунцокрета“… Јер то је песник га има!) у митског Кита који се насукао, не само у Румунији, „храбар и помосковљен“… Пробајте Динескуову ширу из махала историје…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s