ЛЕГЕНДА О САХАЛИНУ

ДВАДЕСЕТИ ВЕК (Издаја, 2)

У  СВЕЗНАДАРУ (Сељачка слога, Загреб, 1954), одредница САХАЛИН садржи 13 редова.(1)

Одредница о Сахалину у ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКОМ ЛЕКСИКОНУ    М О З А И К  З Н А Њ А, т. 18 : ГЕОГРАФИЈА (Интерпрес – Београд, 1969), садржи дупло више (27 редова!) (2)

Мислим да сам о Сахалину прочитао неке стихове, песму која се тако зове, и дуго сам веровао да ју је написао Чеслав Милош, док пре неколико ноћи не прелистах поново две његове књиге  песама преведене на српски (ГДЕ СУНЦЕ ИЗЛАЗИ И ГДЕ ЗАЛАЗИ, Доб, Београд, 1981, и ХРОНИКЕ, Ков, 1989 ), али тамо не нађох песму о Сахалину. Можда је уосталом песму о Сахалину написао неки други песник, можда сам то прочитао у неком часопису, и онда побркао ствар?

Покушавао сам да се сетим  Песме о Сахалину, кад схватих са ужасом да ми је труд узалудан: нисам могао да се сетим, чак, ни једног, стиха. Сахалин никада нисам видео, као ни Русију, ни Јапан. Ни Азију. Као млад човек (као студент, и као професор), путовао сам изван граница земље у којој живим, но најдаље тачке до којих сам стигао биле су: Темишвар, Будимпешта, Сент Андреја, Беч, Праг и Краков, односно Трст…

Међутим, читајући Милоша, нарочито његову песму Задатак, заборавио сам на песму о Сахалину, и сетио се једне легенде коју сам, можда, сањао. Јер сигуран сам да ми је нико жив никада није испричао, нити сам је прочитао у некој од многобројних књига које сам прогутао током свога живота.

Док сам читао стихове:

  У немиру и страху мислим да бих свој живот испунио

            Једино да сам се одважио на јавну исповест

            Откривајући превару своју и свога доба:

            Било нам је слободно да се оглашавамо крештањем патуљака и демона,

            Али чисте и достојне речи биле су забрањене

            Под претњом тако строге казне да, ко се усудио да једну од њих изусти,

            Сам је себе већ сматрао изгубљеним

почела је у мени да искрсава, као фрагменти заборављеног сна, Легенда о Сахалину, као једна од најузвишенијих хриди толиких сјајних намера, толико игара и смицалица. Многа искуства и закључци који из њих прозилазе требало је да дођу раније, чини ми се, тако би извесне непријатне ствари биле избегнуте. Старост има своје инкубаторе и у зглобовима, у удовима, па и у вијугама можданим. Све је друкчије, много друкчије, него што изгледа на први поглед, него што се говори и пише. На трећи, четврти или пети поглед, човек открива оно што споро открива време, сву наказност, чудовишност, окрутност и линеарност историје и постојања.

Написао сам толике књиге (песама, есеја, романа), али ме узак круг читалаца памти по неколико песама; официјелна критика, забункерисана у својим официјелним бастионима, чак, не зна ни да постојим. Што је изузетно повлашћена позиција, никако  болна, пошто нисам сујетан човек као већина живих које знам. Писаћу поезију до последњег даха, са оним истим жаром са којим сам је писао и као седамнаестогодишњак, јер поезија је – осим што је  краљица уметности речи – „једна од уметности која доноси највише“ (Бодлер, који је први то наглас рекао, био је дубоко у праву!) (3)

Заблуда и непоетско, као и Сатана, имају на Земљи своју војску, команданте, књиговође и опсенаре, лепотице и тигрице, отров и анаконде, крокодиле и алигаторе, мочваре и легла, пустиње и поларне ноћи. Међутим, и поезија има своје анђеле и непоткупљиво памћење, страшну лепоту и моћан противотров. Свет је огрезао у заблудама и непоетском и – додао бих да сам поп, свеједно ортдоксни или католички – у великим греховима. Дим из читавог света куља, као испод прозора мога стана из пржионице за кафу: дим лажи* и пакла, свеједно, исто је.

Чуо сам страшне крикове тога анђела, као, изнад кровова, оглашавање гавранова, који не могу да слете, изјутра, јер је снег толико нападао, као на Сахалину, можда, и , ако неком треба да захвалим због нејасног назирања Легенде о Сахалину, онда су то сам арханђел и споменута већ снежна тишина…

Легенда је долазила из сивила огромне тишине и залеђених језера, као контура барске беле јеле на хиљаде миља; и ја сам знао да се она пружа све до граница шума, поларне пустиње, Сахалина у мојим сновима, и знао сам да сам скупио довољно снаге да је испричам : јер је дух те легенде, зачет у вулканским мутацијама и арлекинским хокус – покусима хх века и краја другог миленијума, светлуцав, светлуцавији од ђаволске трулежи, прозревши очајање и наду века који залази, излазио као што Сунце излази…

_______________________________

(1) „САХАЛИН, дугољасти оток, Ист. Азије са 76. 740 км, одвојен од копна Татарским пролазом. Има хладну климу и слабо развијену привреду. Најважније је искоришћавање шума и лов на крзнаше. Знатни су налази нафте и угљена. Ријетко је насељен, има 420.000 становника, већином Јапанаца и Руса па нешто домородаца. Руси су дошли на оток год. 1857., те је у њиховој власти био год 1875 – 1905. Јужни је дио припадао Јапанцима год. 1905 – 1945., а од г. 1945. цијели оток држи Совјетски Савез“.

( 2) “ САХАЛИН, о. уз североист. обалу Азије. његове обале запљускују воде 2 мора : Охотског и Јапанског. Припада СССР- у. Површина 76 400 км, са око 650 000 становника. Сав је скоро под шумама – тајгом. Разноврсно је и велико рудно богатство : угаљ, нафта, злато и др. Становништво је углавном запослено у инд. нафте, угља, дрвној инд. целулозе и папира. Уз обалу је развијен риболов, као и инд. рибљих конзерви. Већа гр. насеља: Корсаков, Холмск, Оха, Јужни Сахалинск и др. – На С. преовлађује план. рељеф. Клима маритимна. Главни р. токови : Поронај и Тим. У последње време све се више развија и пољопр. – земљорадња и сточарство. Од ратарских култура гаје се: кромпир, поврће и крмне биљке. Сахалин је откривен у XVIII веку. До краја 2. светског рата СССР- у је припадао само сев. део С., а јуж. део и Курилска о. Јапану. По споразуму великих сила у Јалти ( 1944. год.), јуж.  С. је враћен СССР- у, а прикључена су му и Курилска острва“.

( 3)  „али то је нека врста улагања за које се интерес добија тек касније, заузврат, веома велик. Чикам завидљивце да ми наведу добре стихове који су упропастили неког издавача. У моралном погледу, поезија успоставља такво разграничење између духова првог реда и оног другог реда, да и најграђанскија публика не измиче том деспотском утицају. Познајем људе који читају често осредње фељтоне Теофила Готјеа (…) само зато што је он написао КОМЕДИЈУ СМРТИ; без сумње, они не осећају све чари тог дела, али знају да је он песник.

Шта је ту чудно, уосталом, пошто сваки здрави човек може да живи без јела два дана а без поезије никад?

Уметност која задовољава најпречу потребу биће увек најуваженија…“

* Нема ветра, не дува, само дим и лажи; понекада ми се чини да је настала снежна зимска тишина, која траје дуго, предуго, чини ми се већ три пуна века, можда од открића Сахалина (ако је тачан податак да је доиста откривен тек у 17. веку?), а и оно што видим кроз прозоре стана у блиској даљини – бројгеловски зимски пејзаж периферије великог града), није гиздаво, већ тиранија (пустолина) са смећем снега. Букуреш и Букурешт није исто : ово прво је стање слично оном у Содоми и Гомори, које траје и које ће потрајати. Буздук и бумбар, ознаке за чељаде и инсекта – ознаке карактера, који буздованом клања пред отменом градском булом. (Док није унапређена у градску булу, ту госпођу – другарицу је испробао буљук – емин, а онда редом ко је стигао. Али пудер и елегантне хаљине и од  најгоре белоноге сељанке направе фину рђу белосветску. Случај Комедијант, а ни Бог, нису имали потребе да се бакћу са ујдурмама и апокрифним смицалицама и уличарско – позоришним инсценацијама, близу Аутобуске или Железничке станице, у мрачним подрумима уз и низ Балканску, на Дорћолу и на Лабудовом Брду: у мрачним лавиринтима душе… И све би то имало друкчији свршетак, полетан, оптимистички, дакако, онакав какав су и очекивали учесници, гледаоци и сведоци, да се није умешао, нико други, до Арханђел Михаило, препостављам…)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s