[наставак огледа Ђаволи одлазе, мајмуни (не) долазе] 5 Није случајно Јеротић, дакле, издвојио оца Тадеја, тиме што му је у својој књизи посветио два поглавља. Отац Тадеј је мисионарио у два манастира последњих година: Тумани, код Голупца, и Витовница, близу Петровца на Млави. Село у коме сам рођен налази се негде између ова два манастира. […]

„Тешко је Богу да нам се јави када је човек као разбијено огледало у коме се и духовне поруке различито и увек фрагментарно преламају. Сваки прими онолико колико може и онако какво му је разбијено огледало са којим долази на свет. христос је дошао на Земљу да би наше огледало опет постало цело и тако целовито примало Бога. Наравно да многи не могу да појме Бога, нити да Га потпуно у себе приме. Наше тело овакво какво је сада, није у стању да издржи Светлост. То је могући разлог зашто су се светитељи који су се целог живота борили са искушењима и изборили , добивши просветљење, доста брзо после тога просветљења, селили у други свет “ (стр. 60). Према оцу Тадеју, историја ипак иде своме крају. „Већ би давно наступила Апоколипса и Страшни Суд да није искрених молитава верних који одлажу овај час. Постоји традиција да је већ шести век после христа био критичан за могућност краја. И тада су молитве светих људи одложиле крај“ (67. стр).

„Невернички талас данашњице неће поштедети ниједну државу, каже отац Тадеј. Не можемо више очекивати да ће нека земља, па нека то буде и православна Русија, засијати светлошћу спасења за све људе.У Русији, у којој сам био пре два месеца, влада и даље велики притисак на цркву и веру. Овај притисак помаже да људи постану или остану верни,