На трећи поглед

#

“Никола Милошевић је у два своја романа, Нит михољског лета (2002) и Кутија од ораховог дрвета (КОВ, 2003) дао прилог обнови интелектуалног романа (подвукао Б.) у српској књижевности. А право говорећи и, то се могло и очекивати од есејисте који је још пре четрдесет година написао Антрополошке есеје, књигу која се неким  димензијама отварала према могућностима романа-есеја, или, шире узев, интелектуалног романа. Није нескромно овде подсетити да сам још 1965, пишући о Антрополошким есејима Николе Милошевића, наслутио да од њега можемо очекивати дело, стриктније узете, белетристичке форме… “ пише Мирослав Егерић ( Роман о тамној страни душе и последицама од ње – Поља, Нови Сад, бр. 427 / јануар – фебруар 2004). – На чему темељи своје слутње ова «књижевна сибила»? И колико је то уопште важно за оцену два споменута романа професора, који је своју репутацију стекао као тумач и теоретичар  њижевности?

“На основу чега? Пре свега, на темељу једног става који је у тим есејима оснаживао сложенији приступ књижевним делима но што је тадашња теорија литературе и есејистика била склона да прихвати…”

На први поглед – тачно. На други поглед – добар пример тзв. округле, котрљајуће официјелне књижевне критике.

“То осећање сложености света и сложености света у човеку који се бори са светом око себе, које је писац Антрополошких есеја имао, по нама, довело је до лепих резултата у романима Нит михољског лета и Кутија од ораховог дрвета”, пише М. Е.

На први поглед – тако изгледа. Али у суштини – критичко фразирање. Вредност нових дела аргументује се вредношћу једног дела истог аутора из прошлости, које припада другом жанру. Наизглед је све јасно; понешто би требало и да се подразумева; а враг само зна, шта би то био “интелектуални роман”? “Са дубљим пролазности људских моћи и илузија, са нечим што нас слично Црњанском опомиње да је све човеково прах, роман Николе Милошевића за мене је траг лепог и сублимног настојања овог писца и књижевности да тражи истинито.И говори изразито о том тражењу човека. Са тим осећањем ја писцу овог дела честитам једну лепу победу”, ето тако пише овај критичар-фразер.

Какву победу? Над ким, или чим? Могао је и усмено свом колеги Милошевићу изнети комплименте, а не да троши папир и штампарску фарбу у “Пољима”! А ако је већ хтео да заиста оцени, вреднује нове књиге Н. М., требало је да своју оцену пропусти кроз финија и ситнија сита и јаче диоптрије… Тај критичар личи на критичаре из прошлости, на Скерлића, који помно бди и чува писце своје котерије…

М. Л. БЕЛАТУКАДРУЗ ОДАНДЕ ДОВДЕ  (Изводи из рукописа БЕЛЕЖНИЦЕ. ДНЕВНИЦИ I 1969 – 2009)

(12а)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s