Jovan Dučić

ducic1NEPRIJATELJ

Moj neprijatelju sa dva oka žarka,

S nožima u otrov zamočenim, gde si?

Ti pred čijim duhom padne svaka varka,

I o štit čiji se razbijaju svi besi!

Lepi, silni, grozni! željan sam te i ja,

Da baneš pod maskom druga ili gosta;

Da takav, polu-bog, polovinu zmija,

Vrebaš me kroz lišće i čekaš kraj mosta.

Da mi misli znate jedini bog i ti;

Da te za leđima osećam, na miru;

Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti;

Da znaš gde je otvor na mome panciru.

I moja noćišta, i pratnju na drumu;

I moj trag na pesku, i moj sen na zidu;

I kao što ljubav zrači jednom umu,

Da svirepa mržnja svetli tvome vidu.

Osvajač, zločinac, i heroj međ nama,

Da te slave ljudi i nude se žene;

Tvoj brod da s velikim zlatnim katarkama

Pun sjajnih horova prolazi kroz pene.

Da mog boga mrziš jednom mržnjom holom,

Da se gnušaš moje mudrosti; i blažen,

Da moju oštricu hvataš rukom golom;

Da znaš da ću biti ismejan i gažen.

Nek se samo jedan s raskršća široka

Vrati sa krvavom rukavicom ; hodi!

Moj neprijatelju s dva velika oka,

Svi su puti prazni i mrak je na vodi.

Da te vidim, strašni! Gluhe su mi noći

Bez tvojih koraka : večno, neprekidno,

Bez tebe ću biti bedan i bez moći,

Mali, i unižen, i pobeđen stidno.

 

PESMA UMIRANJA

LJubavi umiru bez zbogom, sred njine

Agonije duge, neme, nepristupne…

Niču i mru u svoj lepoti tišine,

I krišom zatvore svoje oči krupne.

Zar večita nije ljubav, kao duša?

Zar najlepši deo duše nije večan?

Na morima smrti val koji penuša,

U noćima smrti mlaz sunčani tečan?…

Kada cvet uvene, nova zvezda blisne.

No pogled umrlih ljubavi kud gleda?

Moru idu reke, zemlji gore lisne,

A ljubav ćutanju s usnama od leda.

Mru u jednoj reči što se nije rekla,

A u kojoj beše sto vrela života…

Tako jata zvezda što su prostor sekla,

Mru u kapi rose na listiću plota.

Od ljubavi naših veće su tišine…

Tišina je mati ljubavi ; i taka

Kao golubice od sebe ih vine,

I opet u ruke vraća joj se svaka.

 

PESME SMRTI

I

Jedino si koje nismo izmislili!

Nad svom igrom duha sama stojiš smelo!

Stvarnija od same stvarnosti; u sili

Svoje negacije, biće i načelo.

Opšta, sveobimna; i suton i zora,

Ti si u svemiru jedino čeg ima!

Ti si i Da i Ne ; a u tajni mora

Na vrhu si svetlost, mrak u ponorima.

I kao po vetru lako perje ptičje,

U tebi se kreću svetovi i bića;

Život nije drugo do tvoje naličje,

Tvoja druga bitnost sav triumf razvića.

II

Do poslednjeg od svih tvojih obručeva

Svi plašljivi znaci bivanja i smera,

Sve je tvoja igra! Svud očajno peva

Puk sirena tvojih u praznini sfera.

Ti si u dnu moćne klice koja klija,

Pojam i rešenje; ti držiš u ruci,

Kao što ponor drži brodove u luci,

Sav svet bezgraničnih sunaca što sija.

Ti si povod i cilj; i stravična majka

Svih mračnih kontrasta i svih priviđenja ;

Jedina istina i jedina bajka;

Zbir sviju simvola, igra sviju htenja.

 

odricanje Boga koji ima

Svoj izvor u pravdi; i božanstva čija

Suština je milost; svojim zakonima

Poričeš da ima cilj i harmonija.

Jer pravda i milost, sav su pojam Boga;

Gde je cilj van dobra? Gde je harmonija,

Osim u ljubavi? I znak večitoga,

Ako ne u sreći svemira? – Svud zija

Tvoj ponor i zločin; svud su tvoji puti

Besmisla i straha ; samu, uzvišenu

Nad svačim, duh ljudski samo tebe sluti;

Majku koja rađa i svetlost i senu.

IV

No pred ravnodušni svemir što ga koči

Mir tvojih načela, stane bol čoveka

Usamljen pred svačim!….I zbunjene oči

Na tamnoj matici tvojih nemih reka.

Stoji ljudsko srce, ta očajna mera

Stvari u kosmosu. Kraj je svih dilema,

Konac svih pitanja i sudba svih vera;

Jesi li ti samo ili tebe nema.

I dok je sve mračne bezuvetnost stegla,

Ima jedno mesto gde je prsla uza;

To je gorki prostor u koji je legla

Ta naša samotna i iskonska suza.

 

Jovan  Dučić

rođen: 17. februar 1871. Trebinje (Bosna i Hercegovina)

preminuo: 7. april 1943. Gen, SAD.

 

Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901.

Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908.

Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908.

Pesme (štampa «Davidović»), Beograd, 1908.

Pesme, izdanje S.B.Cvijanovića, Beograd, 1911.

Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće «Narodna prosveta» (1929-1930).

Knj. I Pesme sunca (1929)

Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929)

Knj. III Carski soneti (1930)

Knj. IV Plave legende (1930)

Knj. V Gradovi i himere (1930)

Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932.

Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940.

Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942.

Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942.

Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943.

Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I – Grof Sava Vladislavić – Raguzinski, Pitsburg, 1943.

Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J. Đonović i P. Bubreško. Izdanje Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1951. 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s