NEPRIJATELJ
Moj neprijatelju sa dva oka žarka,
S nožima u otrov zamočenim, gde si?
Ti pred čijim duhom padne svaka varka,
I o štit čiji se razbijaju svi besi!
Lepi, silni, grozni! željan sam te i ja,
Da baneš pod maskom druga ili gosta;
Da takav, polu-bog, polovinu zmija,
Vrebaš me kroz lišće i čekaš kraj mosta.
Da mi misli znate jedini bog i ti;
Da te za leđima osećam, na miru;
Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti;
Da znaš gde je otvor na mome panciru.
I moja noćišta, i pratnju na drumu;
I moj trag na pesku, i moj sen na zidu;
I kao što ljubav zrači jednom umu,
Da svirepa mržnja svetli tvome vidu.
Osvajač, zločinac, i heroj međ nama,
Da te slave ljudi i nude se žene;
Tvoj brod da s velikim zlatnim katarkama
Pun sjajnih horova prolazi kroz pene.
Da mog boga mrziš jednom mržnjom holom,
Da se gnušaš moje mudrosti; i blažen,
Da moju oštricu hvataš rukom golom;
Da znaš da ću biti ismejan i gažen.
Nek se samo jedan s raskršća široka
Vrati sa krvavom rukavicom ; hodi!
Moj neprijatelju s dva velika oka,
Svi su puti prazni i mrak je na vodi.
Da te vidim, strašni! Gluhe su mi noći
Bez tvojih koraka : večno, neprekidno,
Bez tebe ću biti bedan i bez moći,
Mali, i unižen, i pobeđen stidno.
PESMA UMIRANJA
LJubavi umiru bez zbogom, sred njine
Agonije duge, neme, nepristupne…
Niču i mru u svoj lepoti tišine,
I krišom zatvore svoje oči krupne.
Zar večita nije ljubav, kao duša?
Zar najlepši deo duše nije večan?
Na morima smrti val koji penuša,
U noćima smrti mlaz sunčani tečan?…
Kada cvet uvene, nova zvezda blisne.
No pogled umrlih ljubavi kud gleda?
Moru idu reke, zemlji gore lisne,
A ljubav ćutanju s usnama od leda.
Mru u jednoj reči što se nije rekla,
A u kojoj beše sto vrela života…
Tako jata zvezda što su prostor sekla,
Mru u kapi rose na listiću plota.
Od ljubavi naših veće su tišine…
Tišina je mati ljubavi ; i taka
Kao golubice od sebe ih vine,
I opet u ruke vraća joj se svaka.
PESME SMRTI
I
Jedino si koje nismo izmislili!
Nad svom igrom duha sama stojiš smelo!
Stvarnija od same stvarnosti; u sili
Svoje negacije, biće i načelo.
Opšta, sveobimna; i suton i zora,
Ti si u svemiru jedino čeg ima!
Ti si i Da i Ne ; a u tajni mora
Na vrhu si svetlost, mrak u ponorima.
I kao po vetru lako perje ptičje,
U tebi se kreću svetovi i bića;
Život nije drugo do tvoje naličje,
Tvoja druga bitnost sav triumf razvića.
II
Do poslednjeg od svih tvojih obručeva
Svi plašljivi znaci bivanja i smera,
Sve je tvoja igra! Svud očajno peva
Puk sirena tvojih u praznini sfera.
Ti si u dnu moćne klice koja klija,
Pojam i rešenje; ti držiš u ruci,
Kao što ponor drži brodove u luci,
Sav svet bezgraničnih sunaca što sija.
Ti si povod i cilj; i stravična majka
Svih mračnih kontrasta i svih priviđenja ;
Jedina istina i jedina bajka;
Zbir sviju simvola, igra sviju htenja.
odricanje Boga koji ima
Svoj izvor u pravdi; i božanstva čija
Suština je milost; svojim zakonima
Poričeš da ima cilj i harmonija.
Jer pravda i milost, sav su pojam Boga;
Gde je cilj van dobra? Gde je harmonija,
Osim u ljubavi? I znak večitoga,
Ako ne u sreći svemira? – Svud zija
Tvoj ponor i zločin; svud su tvoji puti
Besmisla i straha ; samu, uzvišenu
Nad svačim, duh ljudski samo tebe sluti;
Majku koja rađa i svetlost i senu.
IV
No pred ravnodušni svemir što ga koči
Mir tvojih načela, stane bol čoveka
Usamljen pred svačim!….I zbunjene oči
Na tamnoj matici tvojih nemih reka.
Stoji ljudsko srce, ta očajna mera
Stvari u kosmosu. Kraj je svih dilema,
Konac svih pitanja i sudba svih vera;
Jesi li ti samo ili tebe nema.
I dok je sve mračne bezuvetnost stegla,
Ima jedno mesto gde je prsla uza;
To je gorki prostor u koji je legla
Ta naša samotna i iskonska suza.
Jovan Dučić
rođen: 17. februar 1871. Trebinje (Bosna i Hercegovina)
preminuo: 7. april 1943. Gen, SAD.
Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901.
Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908.
Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908.
Pesme (štampa «Davidović»), Beograd, 1908.
Pesme, izdanje S.B.Cvijanovića, Beograd, 1911.
Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće «Narodna prosveta» (1929-1930).
Knj. I Pesme sunca (1929)
Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929)
Knj. III Carski soneti (1930)
Knj. IV Plave legende (1930)
Knj. V Gradovi i himere (1930)
Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932.
Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940.
Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942.
Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942.
Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943.
Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I – Grof Sava Vladislavić – Raguzinski, Pitsburg, 1943.
Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J. Đonović i P. Bubreško. Izdanje Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1951.
