Размишљања о НМ (2)

Пустош Галапагоса!110_f_131256_dcmwsgymi6cqdwtlvjwpcm5f2hvobg

Развалине салаша, колиба, засеока у карпатском делу Србије; рушевине управо минулог, али и многих других претходних ратова; све сам то видео тако јасно, идући као по пругама на небу, трагом месечеве линије…Пустош Галапагоса!   Гледао сам у небо, у звезде и Месец, у висину, и мој живот је постајао тврђи, хладноћа се повећавала, одговорност се повећавала. „Висока култура може да почива само на широком тлу, јер она за претпоставку има снажно и здраво консолидовану осредњост. Занат, трговина, земљорадња, наука, највећи део уметности, (…) слаже се сасвим само са осредњошћу у могућностима и жељама; такво нешто било би неумесно међу изузецима, наиме одговарајући инстикт супроставља се колико анархизму толико аристократизму. Бити јавно користан, точак, функција, о томе одлучује природна склоност : не друштво, већ врста среће за коју је највећи број способан прави од њих интелигетне машине. За средњака бити осредњи је срећа. Мајсторство у једном подручју, специјалност, природни инстикт. Било би савршено недостојно дубоког духа да у осредњости по себи види већ неки приговор. Сама она је прва нужност за постојање изузетака : висока култура је условљена њоме…“(Ниче, АНТИХРИСТ, Београд , 1980 ; стр. 79).

           У српској  култури и књижевности има много средњака и средњаштва – никада не треба подцењивати њихове предности…

                 Социјализам је искварио неколико генерација; многи су помрли не схвативши ту једноставну и страшну истину…

                 Лицемерје и бескрупулозност су ужасне ствари; почивају на стубовима двехиљадугодишње културе лажи.

                 Књижевна критика је огрезла у свему томе.

                 Политика је огрезла у томе, јер је болесна од свога недостатка храбрости.

                 Читав ХХ век је већ иза нас, али иза нас су и осталих двадесет векова, и тридесет векова; ако је већ Ниче смогао снаге да јеванђеља чита као документ о разбујалој корупцији унутар прве хришћанске заједнице; зашто и ми не покушамо да читамо, рецимо, тако књижевна дела настала у ХХ веку, овде, у Европи и у свету?

                 Треба свуда раскринкавати високо мајсторство у психолошкој покварености, значи већину књига пуке литературе!

                 Стално сусрећем људе са убеђењима, јачим или слабијим : они не знају да су у властитим тамницама. Они не гледају довољно далеко и не гледају испод себе. Саживели су се толики са лажима, толики да им се не зна броја : они неће да виде нешто што се види и не желе да виде нешто таквим каквим се види. Лажу сами себе, па друге. Лажу пред сведоцима и без сведока. Умреће у лажима…

                 Лаж  води право у смрт.

 (М.Л)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s