Bodež / Matija Bećković

Po čuvenoj priči

Sa dalekog severa

Lovci na vukove

Bodež sa dve oštrice

Umoče u svežu krv

Balčak pobodu u led

I ostave u snežnoj pustinji.

Gladan vuk

Oseti krv nadaleko

Pogotovu na čistom oštrom vazduhu

Pod visokim mraznim zvezdama

I brzo pronađe krvavu udicu.

Oblizujući smrznutu sukrvicu

Poreže jezičinu

I svoju toplu krv

Lapće s hladnog sečiva.

I ne ume da stane

Dok se ne skljoka

Nadut od sopstvene krvi.

Kad su takvi vukovi

Koji se najteže love

Kakvi li su tek ljudi

Pa i čitavi narodi

A pogotovu naš

Koji se vlastite krvi

Ne može nadostati

I pre će nestati

Nego se opsetiti

Da će krvav bodež

Ostati

Jedini

Spomenik

I krst

Iznad nas.

1989.beckovic_matija14

Rođen 29.11. 1939. godine u Senti. Osnovnu školu završio u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Otac Matijin, Vuk Bećković je bio oficir vojske Kraljevine Jugoslavije koji je poginuo u Sloveniji 1944. godine.

Najpoznatije knjige pesama: Vera Pavladoljska (bibliofilsko izdanje Radomira Stevića, 1962), Metak lutalica (Prosveta, 1963), Tako je govorio Matija (Prosveta, 1964. i 1965), Če – Tragedija koja traje (Sa Dušanom Radovićem, nezavisno izdanje Slobodana Mašića 1970, Rad, 1989), Reče mi jedan čoek (Prosveta, 1970, 1976), Međa Vuka Manitoga (SKZ,1976, 1978), Lele i kuku (Prosveta, 1980), Služba Svetom Savi, Kaža (SKZ :BIGZ, 1990), Čiji si ti, mali? (1990),  Ćeraćemo se još ( 1996)…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s