Преко Пека

Између стабала на трен затитрају

као одблесци огледала речног,

као кристали леда, титраји листова,

светлосна чуда и сјај вечног.

(Лакомица виђена с друге обале Пека.)

Тај сјај је гушћи од саћа пуног меда.

Ливада зрачи. Зрачи: багрем, дудови, клека,

трешње, вишње, врбе, брестови, караманке.

Небо се огледа у виру дубоком, зеленом.

Миришу шљиве илињаче и шљиве ранке.

Облаци се гомилају у виру, испунивши га

тишином летњег поподнева, ширином, белином.

Вођено светлошћу, Виђење не срља у идилу;

помаже сећању да се састави са замршеном целином…

(1975 -1991 -1994)

       Мирослав Лукић : РАЈСКА СВЕЋА, Београд, Заветине, 1998. (Први пут објављено у књ. Златни Расуденац)

knjiga13

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s