Књижевне елиминације наспрам тзв. најглавније, посмртне критике

Објављено од стране m950 фебруар 4, 2012 · 1 коментар 

Одавно сам хтео да напишем есеј о елиминицајима, можда још пре петнаестак година, када сам први пут читао нешто од Беле  Хамваша (с нескривеним одушевљењем).Међутим, све ово сам почео да пишем недавно (средином децембра 2011. године, када ми је допао руку  познати бероградски недељник у коме је на насловној страни одштампано крупним црнобелим словима «ИЛИ Европа ИЛИ Косово», а при дну странице  један од бивших премијера упозорава: «Намештају ме за српског Санадера». У том наметачком недељнику, у горњем углу 56. стране, Жељко Шапор, је објавио једну фотографију – тзв «групни потрет», на којој председник жирија за тзв. најбољи роман, – занимљиво: десну руку набио у џеп! – статира, шта би друго, фотографу. Предлажем вам да погледате пажљивије и руке обе даме на тој групној слици. Фотограф их је фотографисао одоздо, што на евентуалне читаоце може деловати «ефектно», тј. као да читаоце гледају митски ликови са неких олимпских висина арбитра илити оних који су у стању да промене некоме судбину. Што се тиче осталих, тј.  она друга два члана, који се представљају у јавности као критичари и песници, можете и то погледати. Предлажем, да потражите фотографију Владислава Милића – објављену 8. децембра 2011. на 51. стр. наведенеог недељника уз тзв. «Шири избор»; где се лепо виде и та два члана, као и председник им у центру, са обема рукама у џеповима! Актери тог  «групног портрета»  изгледа воле да се сликају, мада нешто баш и нису фотогенични! Али  – могли су да се баве  манекенством? Можда би били успешнији као манекени, него као књижевни арбитри? Јер…)

Предуга заграда, морао сам је затворити!

Латински глагол – eleminare – значи изнети преко прага, тј. искључење, излучење; уклањање, одстрањење. Персоне са «групне фотографије» које се наводно баве избором, тј, арбитрирањем, у суштини се баве једним проклетим занатом. Старим занатом –занатом елиминисања, искључивања, одстрањивања.  Одмах ћу рећи: добро су га испекли. И додаћу још: да они нису некомпетентни, напротив – учествовали су у одржавању Потемкинових села тзв. послератне српске бирократске књижевности. Елем, лица са «групног портрета» «испекла» су посао књижевних елиминатора, и у ужим књижевним круговима имају познат статус… Само по тој логици могли су се и наћи тамо где су се нашли (на оним «издајничким» већ спомињанима «групним фотографијама»). Не могу да потврдим да ли су досегли ниво књижевних терминатора; можда и јесу; и баш зато, вероватно, за њих, као књижевне критичаре у будућности, неће  - слутим – бити ни слуха ни спаса? Кад-тад мора да се плати цех –  сваки грех, свако уклањање, одстрањивање, искључивање.

Књижевне елиминације временом постају све стравичније; време их разоткрива; разоткрива махере и махероде и тзв. књ. критичаре, тј. плаћенике и најамнике. Упркос свему, књижевна елиминација Беле Хамваша – вратимо се на тај најпознатији случај – није успела. У српској књижевности најутицајније књижевне награде су осниване, доласком комуниста на власт, али и након њиховог тобожњег одласка, како би омогућиле најжалосније облике књижевних елиминација. Зашто бих писао есеј о књижевним елиминацијама у српској књижевности? Зар није довољан овај запис? Зашто бих губио време на сурогате? Кад саберете све те тзв. чланове, рецимо, НИН-овог жирија за тзв. роман године кроз време, или за тзв. Мешину награду, реците, има ли ту иједног члана који је написао барем табак стварне, најглавније, посмртне критике? Ја таквога нисам ни упознао ни читао. Ако је тако, у чему је онда ствар?

Постоји правда, па и књижевна правда, и постоје изравнања (израз Исидоре Секулић, која је живела онако како је и умрла и којој се знала вера и народност и један поглед у више сфере духа). Најглавнија, посмртна критика долази из тих погледа у више сфере духа, и пред њом су све књижевне елиминације провидне као флис папир. Књижевни елиминатори су, као и штуке, становници мочварне биоценозе; господари једне баре… итд. итд.

Објављено под Амблем тајног писма света, Бумеранг, Канал ФИЛТРА, Књижевне нагр(а)де, Лавиринт, ПРЕВРЕДНОВАЊЕ, књижевна лустрација, насртање на песнике