На шести поглед

Објављено од стране Белатукадруз јануар 10, 2011 · Оставите коментар 

4. Наметачки шаблон НИН-а, оглашаван под фирмом «Критичари бирају ДЕСЕТ НАЈБОЉИХ». НИН се позива на некакву своју традицију, која је офирено наметачка. Те ранг листе не вреде ни лулу дувана. Пре више од десетак година сам написао да ђаволи одлазе, а мајмуни (не)долазе.

Како сам се преварио, како смо се преварили! Доста је Србији – наметачког, бирократске књижевности, фаворизовања аутора блиских властима и владајућим партијама! Докле ће да пишу о поезији, да процењују поезију, праве антологије, праве листе десет најбољих, или најчитанијих књига поезије, прозе – за осведочене наметачке недељнике, залутали у књижевност, разноразни људи, па и професори универзитета, који имају везе са поезијом онолико колико и Скерлић са Абрашевићем и Проком Јовкићем?

Погледајте ви та «мерила» и ту критичарску доследност!Погледајте ви ту дрскост и специјализованост за укривање других и друкчијих! Рецимо – ранг-листа М. Пантића (НИН, 30- децембар 2010, стр. 64 -65). Он тврди да је «мало изузетних», а ко ће, молим вас, поверовати да је успео да прочита све релеватније што је штампано или публиковано од песничких књига током 2010. године! Човек пише о песничкој продукцији, али навијачки, котеријашки, да не употребим адекватнији израз. Кад упоредите Пантићев списак «неизузетних» са «изузетнима», тј. са десетак књига које је одабрао, и када узмете у обзир оно што би по овом критичару била поезија («…мала лична религија, мантра за пуноћу, за интезитет самоосећања…»), онда вам никако не може бити јасно каква је у ствари разлика између неизузетних и изузетних? А разлика би требало да постоји. И мерила би требало да постоје. На том списку тзв. изузетних, могле су се наћи песме Мирољуба Тодоровића, сасвим сигурна и књига Зорана М. Мандића Бог у продавници огледала, и још неколико, које Пантић нити спомиње, нити је читао. Колико је Пантићева листа прагматска, противуречна, без икаквих мерила, потврђује и његова бестидна недоследност:» Следи листа, азбучним редом, изузимајући место бр. 1. Неко увек мора бити први, и увек с разлогом». Хауг!

Био би божји благослов да овом човеку који је залутао у књижевност ово буде и последње вредновање и да се уклони и из литературе и са факултета – нека га његови партијски пајташи склоне у дипломатију, крајње је време! ….

М. Л. БЕЛАТУКАДРУЗ ОДАНДЕ ДОВДЕ (Изводи из рукописа БЕЛЕЖНИЦЕ. ДНЕВНИЦИ I 1969 – 2009)

(12 г)

 

Објављено под Амблем тајног писма света, Бездана књижевност, Бумеранг, Канал ФИЛТРА, Књижевне нагр(а)де, Најзваничнија, тј. бирократска књижевност, Полемика