Svetislav Stefanović

Објављено од стране Белатукадруз јун 1, 2009 · Оставите коментар 

 

Utehe

 

Sudba je naša stradati,

Sva sreća nam je se nadatai,

Sva čast nam sebe svladati

(Al tužno je čovekom vladati).

Slatko je na kob se tužiti,

Divno se s bogovi družiti,

Još slađe je crvu služiti

I zemlju srcem okružiti.

Lepo je na zlo se buniti

I sebe ko žito iskruniti,

Još lepše je krst svoj nositi

I život i dane prositi.

Najlepše je večno snivati

I sve lepotom darivati.

 

SVETISLAV STEFANOVIĆ (1877 – 1944). PESME I – III, Mostar 1903, 1904, 1905; SUNCA I SENKE, Beograd, 1912; STROFE I RITMOVI, Geca Kon, Beograd, 1919; GRANICE, S. B. Cvijanović, Beograd, 1928.

Објављено под Антологија ФЕНИКС