Miodrag Stanisavljević

Објављено од стране Белатукадруз јун 1, 2009 · Оставите коментар 

 

 

 

PISMA JEDNOG PRISTALICE  DUHU PREORAČU I ODGOVORI

Tvoj čas je, Preoraču. Već nadglednici nastrojenja

razroko bulje u vrv glasova, a intelektualci

čilo raspravljaju o “pragu trpnje”.

Znam, prvima je tolika pošast naprosto bezukusna

a drugima je , pre svega, do spektakla.

Ipak, i najveća durašnost ( njihova reč)

mora imati granica. Redaratore.

Kako se uzme, štovani sledovatelju.

Oligarsi su i sami iznenađeni izdašnošću puka,

a bezopasnošću puteva i naravi

hvale se još od vremena akermanskog traktata.

Doista, u teškim vremenima, kao da dolazi

do još tešnjeg prianjanja za ono što je.

I trpke nežnosti prema tom prianjanju, Redaratore.

Oni to znaju. Samoočuv je celo njihovo znanje,

a probitačnost i sila sav njihov rečnik.

Oni su (oslušni ugušćavanje otrova u ovoj zamenici)

oni su potpuno izblamirali lepi pojam vlasti

i mnim da je varakanje podstreka i ustuka pogibeljno.

Ne znam, nestrpljivi sledovatelju.

Čas nastajućeg u nestajućem zametno je odrediti.

A možda su oni u tajnoj suložničkoj vezi?

Niko izvesno ne zna kud sve to vodi.

Naposletku, kroz stanovnike Mezije, kao i kroz druge narode,

prolazi tetiva luka

čiji su krajevi poguba i počelo.

 

PESMA Ž. PAVLOVIĆA NA ZLATIBORU 1941.

 

Osim u malim

- ne mogu drukčije -

gutljajima

primati svet.

U prostoru, u prodolu…

U toplo ugnuće ne dopire svanuće.

U brvnari

zidni sat.

Ne broj

nego pramen

otkucaja njegovih

unosim u sebe.

Prisenke straha

oko klatna

vičnim otklanja disanjem.

Ne zrakast broj

nego runo otkucaja

primam u sebe

U prodolu, u podbelu!

U toplo ulegnuće kaplje smaknuće!

* * *

U skitnji svetačkoj prođosmo pored

mogile njihovog vrhovnika. Pusta su sad

njegova obitavališta, ostrva i jezera.

Svoje velike izume u našim glavama domišlja.

Pesnici ozbiljno sumnjaju u napore budućih majki.

A kraj njegove mogile ne prestaje

počasni hod provincije.

Pomama oktopoda. Novi poredak njegovih krakova.

A mogila u ružičnjaku. Rđav ukus i u poslednjoj želji.

Odustajanje od napora mašte. oporuka bezdarja.

Nadmoćna istrajnost banalnosti.

I otužno i kužno.

NJihovi oblici izvesnosti nisu naši.

Ali, zar nijedan drugi?

pogledi ovde nemaju upora u sebi, lome se

pre razgora. I u njima te gubim.

Obazirući se krijem u bašti tovar noći.

Sablasno umeće. Senovit napor.

Poklonjenje mrtvom vođi svakako je međučin. Zaslon.

Iza vreve zavtnog pojanja krakovi oktopoda

istražuju nove figure… No o drugom je reč.

O gospodarskoj moći jedne mere. Koja se, podatna,

brzo razmnožava. koja istrajava po nekim tajnim

zakonima opstanka. U kojoj se sve izjednačava,

lasno zamenjuje. U njoj te gubim. Nepovratnije

nego tri vode, devet svetlosti.

Počasni hod provincije. Trube bez sjaja i pevanje ulično

o zemlji, kažu, tvojoj. Baci, ipak, šaku sitnine. I za mene.

Zver onu s dlakom na stomaku izlizanom neguj.

Izjednači me s odsutnim i dolazećim. Odskora.

Podredi njenim načinima. Privremenom, misliš, pristanku.

Lagano otamnjenje

od onog što je bilo do nebilog.

 

MIODRAG STANISAVLJEVIĆ (1941. – ). Pesnik, dramski

pisac, prevodilac. Jedan od izuzetnih, tvorac novih ritmova…

Knjige poezije : Pesme. Pisma Aleksandra Roša (1965), Pesme s

putovanja i druge (1969), Knjiga senki (1974), Slike i saglasja

(1980), Novi ritmovi I – II (1984), koja je objavljena u piščevom

izdanju. 

MIODRAG STANISAVLJEVIĆ (1941. – ). Pesnik, dramski

pisac, prevodilac. Jedan od izuzetnih, tvorac novih ritmova…

Knjige poezije : Pesme. Pisma Aleksandra Roša (1965), Pesme s

putovanja i druge (1969), Knjiga senki (1974), Slike i saglasja

(1980), Novi ritmovi I – II (1984), koja je objavljena u piščevom

izdanju.

Објављено под Антологија ФЕНИКС