Radomir Prodanović

Објављено од стране Белатукадруз мај 28, 2009 · Оставите коментар 

 Песник Радомир Продановић.Фотографију  песника уступила нам је Г-ђа Драгана Томић, из Београда. Трагамо за рукописном свеском стихова овог трагичног песника, која је је нестала после ускршњег бомбардовања  Београда 1944. године и трагичне погибије песника и читаве његове фамилије.

Сноп

- Сноп Сам.

У појасу ми Струка засекло.

Чудо Сам –

Две од пола Сам Биће ја.

На рамену МИ

божури сам булке цветају,

У КОСУ ми се уплео звезде рој.

Ја сам непребивена тајна живота,

гле од појаса навише,

за мене, иако моја,

Није Више крв,

иако Медени Венац

плету МИ Целе небесне.

Ја сам енг жетве Су У мојој руци,

сејача Само да ми треба обреми,

Њива ја сам безброј зрна Сам рој.

Радомир Продановић (1915 – 1944). Овај песник је погинуо, СА женом сам сином, У априлском бомбардовању Београда 1944. Године. “Није стигао да наврши Двадесет Година Девет, Иза себе имао је десетак година живота СА поезијом сам једну ПО обиму невелику прегршт дефинитивних текстова његове Су Песме сачуване, сређене. Ја објављене, пуштене да Живе међу читаоцима захваљујући песниковим пријатељима. Тако је једна поезија, прекинута на узлазној линији, Непозната изван врло уског круга, нашла Први пут одјек скоро Две деценије после песникове смрти “(ИИИ Лалића). Књига: Глас, 1962.

Пс. Редакцији “Златног Расуденца” хитно ПОТРЕБНА Фотографија покојног песника Р. Продановића. Били бисмо захвални ако Би Нам Неко, КО има МА Коју фотографију овог песника, уступио Да је публикујемо. Електронску версион фотографије песника Продановића Нам Мозете послати на Интернет адресу схисхман@верат.нет

Објављено под Антологија ФЕНИКС