Momčilo Nastasijević

Објављено од стране Белатукадруз мај 26, 2009 · Оставите коментар 

RADOSNO OPELO

1

Čemera čemer mi grlu

saćem što med, -

zagorčaj, zagorčaj sve dublje.

Iz gorke rane

dubini provrem u vrelo.

Potonje u pogreb sebi

upalim zublje,

radosno zapojem opelo.

2

Dublje, sve dublje, -

ploda se ne zače ovde

da utoli ovu glad.

Tišinom sebe

zatrubiti u trublje ;

plavetnilu ko Ikar

vinuti žarko u pad.

3

Zagorčaj, zagorčaj, zacrni, -

u nevid-ruho

pretvaram se belo.

Poklecni , nogo, posrni, -

uzlet je u nedostižno

što zovu ovde pad.

4

Parkama hodom ovim

razoravam prelo.

Radosno, u pogreb sebi,

zapojem opelo.

Mrenjem sve življi,

starošću sve dublje mlad.

 

ON

1

Triput ko prutom

prasnulo o vrata.

Na smrtni rodi se znak,

da živi mrenjem.

2

Sin, a koprivom,

kao kćer je,

triput, za alčicu od zlata,

nažari mu baba uvo,

i životom kao smrću

da je jak.

3

I od kamen mu sudbine,

i od čelik – veka,

mekano da paperje,

da zlatali vek.

4

I da sila mu je data,

bodar iz neprebol-dubine,

izroni li,

svima da je za lek.

 

MOLITVA

1

Da utopim se u plavetnilo tvoje,

Gospode, žedan ja.

I radost moja tebi, darodavče,

rumenilom da okadi prostore.

2

I molim ti se,

urvina tvojih kroz prozor

bistra me provedi,

u meni da se nebesa tvoja oglednu.

3

I vetri tvoji

da krše me zemlji, pregiblju,

snezi na meni prezime.

I uza stamen-stablo

vita uz mene loza

da prepuzi svoj vek.

I tice, krilati stvori,

hitro da mi sa grana

daljini tvojoj poleću.

4

Blažen u tebi da zanemim.

I od nema mene

stena da prozbori gori,

gora cveću.

I radost naša tebi, darodavče,

rumenilom da okadi prostore.

 

MOMČILO NASTASIJEVIĆ ( 1894 – 1938). Pesnik, esejist, dramski pisac. Bitan pesnik, tvorac “baza” modernog pesničkog izraza.

Објављено под Антологија ФЕНИКС