Branko Miljković

Објављено од стране Белатукадруз мај 26, 2009 · Оставите коментар 

                                                         

                                                                                                                             OČAJNA PESMA

Polet je nasilje, nedoučeni dane ;

Nebo je dato pod napolicu laži.

Kuda ću? šta ću? svuda me noć traži ;

Psi me recituju i gluve poljane ;

Cvet i ptica uhvaćeni su u laži!

Mi znamo okrutnosti prerane slobode

I san po meri noći kad nas takao,

Krivotvornu zoru kojoj pišu ode

I silazak u srce ko silazak u pakao

Po ljubavno đubre uz sjaj nepogode.

Dušo, životinjo koju prati seta,

Upoznaj nas s mrazom koji piše pesme;

Šumo teška rimo na kraj bela sveta,

Zar zlo pobeđeno ni zapevati ne sme

Pred novim zlom koje počinje da cveta?!

Misao koja ne ume da misli

Zavlada svetom. I sada je kasno

Bilo šta reći što bi bilo jasno

I čoveku i ptici pod kojom smo kisli

I mrtvima koji istrunuše časno.

 

FENIKS (I)

Da l varkom čaraš po mom čelu

O ti u meni odsutnost mene

Mogućnost krila u mome telu

I neke svetlosti zaleđene

I neke svetlosti zaleđene

Jesi li možda java pozna

Kada se kasno ostvaruje

Obećanje cvetova za porozna

Vremena kojim sjaj putuje

Vremena kojim sjaj putuje

Cvet si što živi u mrtvom telu

A ne zna ime događaju

Koji rascveta ružu belu

Za potonuli plamen u maju

Za potonuli plamen u maju

Sjaj koji sebe ne upozna

Gorkim stvarima blagost vrati

I proleće godini. Ali ko zna

Da l će ta svetlost ikad sjati

Da l će ta svetlost ikad sjati

Da l varkom čaraš po mom čelu

Ili si možda java pozna

Cvet što živi u mrtvom telu

Sjaj koji sebe ne upozna

Sjaj koji sebe ne upozna

 

EPITAF

Ubi me prejaka reč

 

BRANKO MILJKOVIĆ ( 1934 – 1961) . Pesnik, esejist. Knjige poezije : Uzalud je budim (1957), Smrću protiv smrti (1959), Poreklo nade ( 1960), Vatra i ništa (1960), SABRANA DELA, 1 – 4 (1972)…

Објављено под Антологија ФЕНИКС