ŽIVKO JEVTIĆ

Објављено од стране Белатукадруз мај 4, 2009 · Оставите коментар 

Lišće ove jeseni

To što sam čuvao,

u meni što je neiscrpno

bilo : u mračnoj

šumi korak svetlosti :

hartije, spomenite.

I davni dah ljubavi,

bele oči moje

ćute.

Ako devojka prođe kroz misli,

zatalasa se srećom duša,

potražiću usnom tvoje

ruke, Hriste!

Do novog dana nema još mnogo.

Sneg na putu, ćutanje

veje. (………)

Ništa

ŽIVKO JEVTIĆ (1898 – 1980 ). Profesor književnosti, bibliotekar; pesnik; esejist. “Do kraja života nije prestajao da piše,ali je nerado svoje rukopise davao na uvid drugima jer mu je , prema svedočenju porodice, izvesni pesnik odneo čitav svežanj pesama koje mu nikad nije vratio, niti ih je objavio pod autorovim imenom” (Baturan). Pandurović ga je uvrstio u ANTOLOGIJU NAJNOVIJE LIRIKE 1926 (kad nije imao još ni jednu objavljenu zbirku). Knjige pesama: SAMOSVESTI (pesme, piščevo izdanje, Kruševac, 1928) ; POSTOJANJE (piščevo izdanje, Kruševac, 1932)… – Posmrtno objavljeno : Živko Jevtić :SAMOSVESTI. POSTOJANJE. PRISNOST (Kruševac :Jagodina : Narodne biblioteke, 1996). – 312 str. ; 21 cm. Tiraž : 1000. (Dela Živka Jevtića; knj. 1).

Објављено под Антологија ФЕНИКС