Stanislav Vinaver

Објављено од стране Белатукадруз април 20, 2009 · Оставите коментар 

 

 

 

ISKONSKI ZAKONI

Vidici praznih divova

mukli su ko dečja mašta:

Beskrajnih trepetnih slivova

mora su prazna i tašta.

Nisu se snašli u čaranju

Radošću zvonka čelika,

Jasnošću zanosa velika :

Bili su mali u stvaranju.

U pijanstvima stidljivim

Nikli su sitni, pečalni

Zakoni : trošni, nestalni

Sa zapletima kidljivim.

 

 

TAMNI IDOLI

Zbog vas smo tolike

Počinili zločine

Pomutili zanose

Kristalnih tokova

Besovski idoli.

Glas nam se ne čuje

Tamniji od šapata

Pozleđen strepnjama

Poljuljan slutnjama

Zaglušen kobima.

Mrakom i ustukom

Svet nam je obuzet

Kao u drevni pamtivek

I vidoviti smisao

Tone u zloslute

Iskonske talase.

 

ČEKANJE GLUHIH

Čekanje gluhih prastara sila

Kada u mutnom sklopi se rad

U značaj tamni s kojima se slila

Poretkom teškim zreloga sloga

Ide u srebra zvezdani plod

U zanos mutni čelika stroga.

Preboljen život starog izgnanstva

Prekaljen poraz u nedogled

Zvukom i sjajem ječe prostranstva.

Zracima šiba molitva jasna

Munjama seče prokletstvo

Metalne slave skovan je red.

Violina kružnih neumitne svile

Kad drevnih melema raspevaju soj

Vasionski puti krvavo zacvile

I vezuju bića u bunovni spoj.

Violine strasne natpevaju vile,

I pepelom zvezda vidike prekrile

I neskladnih znanja otrgne se stroj.

Čednih violina lad utrne pramen

Čuvstava iskonskih opkoli nas čopor

Od slatkoga mraka, na granici zla -

Proročkih pijanstva bukne crni plamen

Vidovitih snova stegne zanos opor

- Za dalekih jeza tajnu slutnju tla.

 

 

U SUSRET HOMERU

Slomljeni hramovi

Likovi svladani

Ritmovi stišani

Značaji skraćeni.

Mi snage nemamo

Da bi sve sladosti

Primili opojno

Strujanja prepuni.

Zato su lomili

Zato su kobili

Zato vas ranili

Zato vas zledili.

Mramori večiti

Božanski skladovi

Tekstovi trepetni

Blažena svetlosti.

Svi su vas morili

Svi su vas mračili

Trepetno sporili

Svi obeznačili.

Kadili tamnjanom

Gušili čežnjama

Glužili pravilom

Stegli tumačenjem.

Zvona su ječala

Orgulje vrištale

Molitve žalobne

Čežnjivo blažile.

Da bi se sokovi

Višega zanosa

Vedrine zvezdane

U našim glavama

U našim srcima :

Bar lomio pretanko

Bar tiho presmerno

Kidljivo prekidno

Sa našim pretamnim

Vezali sržima…

 

Japanski drvorez

 

Jesmo li ičiji?

    Kud nose poleti?

       O. samo voleti

Trske i drumove

Lelujne humove.

Ne biti ničiji!

Ne biti ničiji:

Odsjaje voleti,

Zamršaj tičiji;

Samotne goleti

Lak uspor lukova,

I penu zvukova.

 

Erudita, književnik i prevodilac Stanislav Vinaver, rođen je 1. marta 1891. godine u Šapcu, u uglednoj jevrejskoj porodici. . Osnovnu školu završio je u Šapcu, gimnayiju je učio u Šapcu i Beogradu, a na pariskoj  Sorboni studirao je matematiku i fiziku.Erudita evropskog kalibra, matematičar, filozof, pesnik, esejist, prevodilac, majstor parodije i humora, poliglota, novinar, diplomata. Nemiran duh i bundžija, Vinaver je polemičkim majstorstvom i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva sa lakoćom uspevao da matira protivnike “starog kova”, ali s druge strane, i vrlo ozbiljno obavljao sve državne poslove koji su mu bili poveravani..Bez imalo preterivanja, bio je jedinstven primer sinkretizma kulturnog avangardiste i političkog konzervativca. Pisao je o najraznovrsnijim temama: o Skerliću i Bojiću, Bori Stankoviću, Njegošu, Nušiću, Nastasijeviću, Rastku Petroviću, o Lazi Kostiću, koji je bio njegova velika književna opsesija, i o mnogim drugim naši m piscima, zatim o stranim piscima Vijonu, Rableu, Šekspiru, Rembou, Bergsonu, Prustu, Valeriju, te o mnogim drugim temama, o muzici, našim vitezovima, o problemima našeg stiha, posebno deseterca, o jezičkim mogućnostima, o govornoj melodiji našeg jezika, o pitanjima moderne poezije, o Ajnštajnu itd.
(http://www.knjizara.co.yu/)

Објављено под Антологија ФЕНИКС