Rade Drainac

Објављено од стране Белатукадруз април 20, 2009 · 1 коментар 

VELIKA VIZIJA

Znam da su ovo poslednji plamenovi ognjeva krvi

Koji razlomljenim melodijama ka žuđenim visinama streme,

I da ću na kraju ovog daha, kao smrvljena dobrota,

Ući u Veliki Mir kao što crv ulazi u leš koji razjeda vreme.

Izvršio sam zadatak! U raku mogu da spuste sarkofag…

To će biti jedan pobedonosni log!

Mada u crnim pečatima i odvratno nag,

Ja ću biti kao neki zao bog.

No prezirući svaku smrt, pevaće kosti moje,

Onda kad zaista jesen bude spremna stablo da obori,

I sve moje vizije i vidovitosti postaće misteriozne kao boje

Hladnog meseca u mrtvoj gori.

Sva moja rasipanja u životu blesnuće kao zvezdane flotile

Nad nekim vodama jezivo sanjivim,

I biće mi jasno da su se u beskonačne drumove preobrazile moje žile,

I da još negde, na nekom zemljinom kutu, kao čudo živim.

Možda će to biti kakav čitač, pod čiju su kožu ušle moje groznice,

Hrast koji sam zaljubljen gledao, dobrota koju sam voleo,

Ili neko odronjeno čudovište čije avetno lice

Gleda izgubljeno u zeleno lišće trava, u sneg beo?…

Najzad, i ako ne budem to ja, biće večnost koju sam nosio

U svakom dahu i deliću znanom,

Bezumno kao jedra koja je vetar opio

Nad nekim nepoznatim i crnim okeanom.

 

 

 

Rade Drainac rodio se kao Radojko Jovanović 4./26/avgusta 1899.god. u Trbunju kod Blaca.Osnovnu školu završio je u Blacu a 1911.upisuje se u gimnaziju u Kruševcu u kojoj – do početka Prvog svetskog rata,završava tri razreda.Godine 1914. već je na frontu,sa svojom vojskom,a 1915. povlači se preko Kosova i Metohije do Skadra i Lješa i stiže u San Djovani. U zemlju se vraća 1918.godine,nastavlja školovanje,a prekida ga posle šestog razreda.Već 1919.god, objavljuje poeziju u časopisu “Epoha”.Zbirka stihova “Modri smeh”izlazi u Beogradu 1920.sa potpisom Rad.Jovanović. 1922.pokreće časopis “Hipnos” i objavljuje program Hipnizma – prvi put potpisuje se kao Rade Drainac.U ediciji Hipnosa objavljuje knjige stihova “Voz odlazi”.Potom objavljuje niz zbirki pesama sve do poslednje “Dah zemlje” objavljene 1940.god.
Voleo je da putuje:1927.i 1929.bio je u Francuskoj,1931. u Firenci,a 1932. u Bugarskoj. Mobilisan je 1941, a posle sloma jugoslovenske vojske zlopaćenja i kraćeg lutanja vraća se u zavičaj ,u Toplicu.Vreme provedeno u ratnoj Toplici opisao je u posthumno objavljenoj knjizi “Crni dani”.Oboleo je od tuberkuloze -tada pesničke boljke i kratko se lečio u sanatorijumu na Ozrenu.Odatle je prebačen u Beograd,gde je umro 1.maja 1943.godine.U rubrici mesto stanovanja ostalo je zapisano-”bez ulice i broja stana”,a u rubrici najbliži srodnici -nije bilo srodnika na sahrani. (natalijajakovljevic)

 

 

 

 

Објављено под Антологија ФЕНИКС