Milovan Danojlić

Објављено од стране Белатукадруз април 20, 2009 · Оставите коментар 

MIŠJA RUPA

Roman

 

Glava I

Odozdo žulja, a odozgo duva.

Tu sam petstotina devedeset godina,

Pod daskom, između temeljnice i praga.

U neke odaje još nisam povirio.

U moju utrobu povremeno

Kuljnu sokovi iz odleđene crnice:

Prolećne vode razmiču kosti zemlje.

Uznemirim se, što samo pogoršava

Moj ionako neudoban položaj.

 

Glava II

Prvo bejah čovek, pa ovca, pa zec.

A sad sam uistinu postao miš.

Kud god nogu pomerim, napipam ništa,

Blago ništa unapred potrtih života.

Postojim u gramatici istorije,

U obrascima opšte sudbine,

I nemam razumevanja za one koji drže

Da se mora pošto-poto živeti.

 

Glava IV

Trenuci kad piljim : piljim : jedini trenuci

U kojima sklop postaje prihvatljiv.

Oči su uviđavne prema gluposti.

Na šta god se usmere, s tim se srode.

Kroz gole grane briše košava

I ubrzano pada noć.

Tačno utvrđen redosled vetrova

Za poslednjih osamdeset stoleća

Ispunjava se : uz prag treperi loza.

Na đubrištu istorije uzroci i posledice

Otimaju se oko otpadaka.

 

Glava V

Ni sam ne znam šta me to drži,

Ali priznajem da mi je ponekad dobro.

Upoznao sam blaženstvo nepripadanja.

Volim da zaspim nedeljom u podne,

Da se predam službi izvan datuma.

Kad se ispavam, sebi dođem čist

I čaša vode sa česme mi prija.

Valjda je to ono što me drži.

 

Milovan Danojlić (rođen 3. jula 1937. u Ivanovcima kod Ljiga). Pesnik, prozni pisac, esejist, prevodilac.Predstavnik pomešanog načina pisanja.Vrlo plodotvoran autor… 

Објављено под Антологија ФЕНИКС