Русаље Д – ра Војислава М. Суботића
Да ли сте, можда, читали студију о Русаљама Д – ра Војислава М. Суботића, секундарног лекара болнице за душевне болести у Београду : ТРИ ПРЕДАВАЊА, Београд, 1905. Књига се налази у фонду Народне библиотеке Србије, сигнатура II 137 402
Феноменом (влашких) Русаља из села Дубока бавило се више научника и лекара у овом веку. Међутим, релевантно научно објашњење нико до сада није дао. Најобимнији рад о воме феномену написао је Др Војислав М Суботић, проучвајући “ову појаву ” “на лицу места” ( 1897, 1898). Рад, који прелази три шт. табака – обиман, исцрпан, компаративан, истраживачки, изложио је на једном од конгреса у Београду с почетка овог века. Тај рад је, поред свега осталог, сведочанство првог реда.Описујући сам обичај, обред или ритуал, Суботић је с успехом проналазио сличности, и код других народа, и у другим епохама.
Феномен Русаља у Дубокој је веома необична и сложена појава. Реч је о заносу оргијастичког типа, са екстазом. Међу свим елементима овог обичаја верски је свакако најјачи, а то лекари најчешће прећуткују, или преко тога прелазе олако. Да су Русаље обред, или део култа, у коме се још могу препознати трагови неке прастаре религије, то, чини нам се, не треба доказивати.
Овај обичај су у Звижд ( према “Српском митолошком речнику”) донели јелински – грчки рудари, према једном веровању. Било је више него природно, имајући у виду етичку димензију елеусински мистерија, покушати пронаћи извесну везу између ова два обреда. За дивно чудо, никоме то није падало на памет (колико ми је познато). Ја сам о томе писао, о сазнавању истине ( в. у мојој књизи АРХИВ У ОСНИВАЊУ , 1 – 2 , Заветине, Београд, 1996, стр. 20 – 21, као и у подужем есеју “Архив у оснивању”, својевремено објављеном у београдском “Савременику”) . Предавања О. Фрејденберг – “Мит и античка књижевност”, као и један рад М. \урића, били су подстицај да успоставим извесну везу између обреда Дубочких Русаља и елеусинских мистерија.
Упркос велике вредности Суботићевог рада, он – у сштини – није расветлио феномен дубочких Русања у оном главном, и аутор је тога морао бити свестан донекле, можда не сасвим нејасно. Његове “санитетско – полицијске мере” које би требало предузети представљају нешто , што, у закључку његовог рада, изненађује, мада се донекле може и разумети. Суботић је био лекар, не етнолог, анрополог. Сам каже да су Русаље “невин обичај”, и додаје : ” и забава (зар? ако јесте, требало је то и показати, доказати – моја напомена – М. Л.) , за онај свет , који живи по брдима и планинама, и ретко има прилике да што види и чује. / Бар дотле док су васпитање и морал на онако ниском ступњу, неће бити могуће силом и одједном овај обичај искоренити, па ма колико искрено ми сви то желели. Ја говорим о онима које подводим под “обичај”. Онима који су болесни, треба лекар! Васпитање народно научиће на лекара! Све ће то време поправити! / Тада ће нестати и Св. – тројичних падалица и Св. – тројичних Краљева и Краљица , и Св. – тројичних карабаша! / Просвете! Просвете дајте! … Школе!…. Цркве… Учитеље!….Свештенике!…. Лекаре!… Српска књига!… Српска реч!… Српска молитва….Српска песма!… То треба оном народу!…. / Кад све ово буде, тек тада нестаће незнабожачког “Русаљаж у слободној Краљевини Србији! / Који ли ће конгрес српских лекара и природњака дочекати то срећно време?! “ Овај позитивистички, политички, санитетско – полицијски закључак , на крају, наравно није био, нити би икада могао бити, разлог за поновно објављивање овог Суботићевог рада! Оно што следи после ових редова, Додатак , обавештење да је Суботић овај свој рад послао за “јубиларну свеску психијатријскога стручног листа Јахрибуцхер фур Псуцхиатрие унд Неурологие, часописа истоименог друштва у Бечу, коме је Крафт – Ебинг био председник. / Нисам знао ништа лепше! Ја сам поднео : “Дие Русалиен им Конигреицхе Сербиен” на 13. страни часописа. / Како се радовао мој велики, а сада покојни учитељ на томе знаку ученичке захвалности!” Да ли је та радост бечкога универзитетскога професора Д-ра Крафт – Ебинга што је наслутио у истраживању свога ученика везе између обреда Влашких Русаља и грчких елеусинских мистерија?
М. Л. (Прештампано из Аламанаха за живу традицију, књижевност и алхемију, 1/ 1998, Београд)
Белатукадруз
m950
i84l
